Manifest dade o slaboj ljubavi i gorkoj ljubavi

I.

uvod = sardanapal
jedan = kofer
žena = žene
pantalone = voda
ako = brk
2 = tri
štap = možda
posle = odgonetnuti
iritirajući = smaragd
mana = zavrtanj[6]
oktobar = periskop
nerv = xxx

ili sve to zajedno u bilo kom sočnom, nasapunjanom, oporom ili konačnom sklopu – izvučeno nasumice – živo je.

Tako je i iznad budnog propovednikovog duha koji stoji na uglu svake životinjske, biljne, zamislive i organske ulice, sve slično svemu ostalom i neslično. Čak i ako ne verujem u neko delo, ono postaje istinito čim ga stavim na papir – zato što je to laž koju sam FIKSIRAO kao leptira na šešir.
Laž kruži – pozdravlja g. Oportunistu i g. Udobnjaka: zaustavljam je, ona postaje istina.
Tako i DADA preuzima posao policajaca na biciklima i pritajenog morala.
Svi ljudi su (u nekom trenutku) bili celoviti telom i duhom. Ponoviti trideset puta.
Mislim da sam vrlo simpatičan.

II.

Manifest je obraćanje spoljašnjem svetu, u kojem nema ničeg osim namere da se otkrije sredstvo za trenutno izlečenje političkog, astronomskog, umetničkog, parlamentarnog, agronomskog i književnog sifilisa. Manifest može da bude blag, dobar, uvek u pravu, snažan, energičan i logičan.

Kad smo već kod logike, mislim da sam vrlo simpatičan.

Gordost je zvezda koja zjapi i prodire očima i ušima, oslanja se, tone, na grudima joj piše: crći ćeš. To je njen jedini lek. Ko još veruje lekarima? Više volim pesnika koji je isprdak u parnoj mašini – sladak je, ali ne plače – poli i polupederast, pliva. Uopšte me se ne tiču ni jedan, ni drugi. Čista je slučajnost (što nije bilo neophodno), da je prvi bio Nemac, a drugi Španac. Daleko smo, zaista, od pomisli o otkrivanju teorije o verovatnoći rasa i epistolarnom usavršavanju ogorčenja.

III.

Uvek se grešilo, ali najveće greške su poeme koje su bile napisane. Ogovaranje ima samo jedan smisao postojanja: podmlađivanje i očuvanje biblijske tradicije. Ogovaranje ohrabruju uprava pošte, koja se, avaj!, usavršava, državna duvanska industrija, železničke kompanije, bolnice, pogrebna preduzeća, fabrike tekstila. Ogovaranje ohrabruje porodično vaspitanje. Ogovaranje ohrabruje i poslednji među papama. Svaka kapljica pljuvačke koja ispadne iz razgovora pretvara se u zlato. Ljudi su oduvek imali potrebu za božanstvom, da bi sačuvali tri osnovna zakona, koja je postavio upravo Bog: jesti, voditi ljubav i srati, kraljevi su na putu, a zakoni suviše strogi, ogovara samo onaj koji misli savremeno. Oblik u kojem se ono najčešće ispoljava je DADA.

Ima ljudi (novinara, advokata, amatera, filozofa) koji i u drugim formama – poslovima, venčanjima, izletima, ratovima, raznim kongresima, korporacijama, politici, nesrećama, plesnim dvoranama, ekonomskim krizama, nervnim krizama – vide varijacije dade.Pošto nisam imperijalista, ne delim njihovo mišljenje – pre mislim da je dada božanstvo drugog reda, koje treba prosto staviti uz druge oblike novog mehanizma religije međuvlašća.
Da li je jednostavnost jednostavna ili je dada?
Mislim da sam prilično simpatičan.

IV.

Da li je poezija neophodna? Znam da joj upravo oni koji najglasnije viču protiv nje i bez svog znanja kroje sudbinu i pripremaju joj udobno savršenstvo – higijensku budućnost.
Suočavamo se s propašću (uvek bliskom) umetnosti. Sada se traži umetnost koja će biti još umetničkija. Higijena postaje čistunstvo, obože obože.
Da li treba da više ne verujemo u reči? Kako to da one mogu da izraze nešto suprotno onome što misli i želi organ koji ih odašilje?[7]

Velika tajna glasi:

MISAO NASTAJE U USTIMA.

Mislim da sam vrlo simpatičan.

Jedan veliki kanadski filozof je rekao: Le pensée (misao) i le passé (prošlost) su takođe veoma simpatični.[8]

V.

Jedan prijatelj, suviše dobar prijatelj da ne bi bio inteligentan, rekao mi je pre neki dan:

drhtaj
JE SAMO
hiromant
NAČIN NA KOJI LJUDI KAŽU
dobar dan dobro veče
KOJI ZAVISI OD OBLIKA
KOJI SU DALI
nezaboravku
njegove kose

Odgovorio sam mu:

U PRAVU SI
idiote prinče
ZATO ŠTO SAM
UBEĐEN U
suprotno
tatarin
naravno da oklevamo
NISMO
u pravu.
Zovem se želim da razumem
DRUGOG

Raznolikost je zabavna, ta partija golfa koja stvara iluziju „određene“ dubine. Pridržavam se svih konvencija – ukinuti ih značilo bi stvaranje novih, što bi nam samo zakomplikovalo život, na zaista odvratan način.

Neće se više znati šta je šik: voleti decu iz prvog ili drugog braka. „Pistillum (tučak) pištolja“ često nas je dovodio u bizarne i neprijatne situacije. Destabilizovati smisao – destabilizovati pojmove i sve male tropske kiše demoralizacije, dezorganizacije, destrukcije, karambola (carambolage), to su postupci osigurani od groma i označeni kao javna korist. Samo je jedno činjenica: dadaista više nema nigde, osim u Francuskoj akademiji. Ipak mislim da sam vrlo simpatičan.

VI.

Izgleda da postoji sledeće: logičnije, vrlo logično, previše logično, manje logično, malo logično, zaista logično, prilično logično.
Dobro, izvucite zaključak.
— Gotovo.
Sada prizovite u misli biće koje najviše volite.
— Gotovo?
Recite mi broj i ja ću vam reći srećku.

VII.

A priori, što znači zatvorenih očiju, Dada ispred svake akcije i iznad svega postavlja: Sumnju. Dada sumnja u sve (tout). Dada je armadiljo (tatou). Sve je Dada. Čuvajte se Dade.
Antidadaizam je bolest: samokleptomanija, čovekovo prirodno stanje je DADA.
Ali, prave dade su protiv dade.

Samokleptoman.

Onaj koji krade – ne pomišljajući na korist, bez volje – elemente sopstvene ličnosti, jeste samokleptoman. On potkrada samog sebe. Tako gubi crte po kojima se izdvajao u zajednici. Sa buržujima je slično – oni su svi isti. Nekada nisu bili isti. Bili su naučeni da kradu – krađa je postala funkcija – a najzgodnije i najmanje opasno je krasti sebe. Zato su svi oni veoma siromašni. Siromasi su protiv DADE. Njihovi mozgovi moraju mnogo da rade. Nikada neće završiti. Oni rade. Rade same sebe – zavaravaju se – kradu sami sebe – oni su veoma siromašni. Siromasi. Siromasi rade. Siromasi su protiv DADE. Ko je protiv DADE, taj je sa mnom, rekao je jedan slavni čovek, ali je na mestu umro. Sahranili su ga kao pravog dadaistu. Anno domini Dada. Oprez! I sećajte se ovog primera.

VIII.

DA BISTE NAPRAVILI DADAISTIČKU PESMU

Uzmite novine.
Uzmite makaze.
Izaberite u novinama članak dovoljno dugačak za vašu pesmu.
Izrežite članak.
Zatim pažljivo izrežite sve reči iz članka i stavite ih u vrećicu.
Blago je protresite.
Zatim izvucite papiriće, jedan po jedan.
Pažljivo ih prepišite, onim redom kojim ste ih izvlačili iz vrećice.
Pesma će ličiti na vas.
I evo, postali ste „beskrajno originalan pisac, očaravajućeg senzibiliteta, iako i dalje nerazumljiv prostacima“.

Primer (nepotrebno prevoditi; probajte sami; AG):

lorsque les chiens traversent l’air dans un diamant comme les idées et l’appendice de la méninge montre l’heure du réveil programme (naslov je moj; T. C.)

prix ils sont hier convenant ensuite tableaux — apprécier le rêve époque des yeux — pompeusement que réciter l’évangile genre s’obscurcit — groupe l’apothéose imaginer dit-il fatalité pouvoir des couleurs — tailla cintres ahuri la réalité un enchantement — spectateur tous à effort de la ce n’est plus 10 à 12 — pendant divagation virevolte descend pression — rendre de fous queuleu-leu chairs sur un monstrueuse écrasant scène — célébrer mais leur 160 adeptes dans pas aux mis en mon nacré — fastueux de terre bananes soutint s’éclairer — joie demander réunis presque — de a la un tant que le invoquait des visions — des chante celle-ci rit — sort situation disparaît décrit celle 25 dans salut — dissimula le tout de ce n’est pas fut — magnifique l’ascension a la bande mieux lumière dont somptuosité scène me music-hall — reparaît suivant instant s’agite vivre — affaires qu’il n’ y a prêtait — manière mots viennent ces gens

IX.

Ima ljudi koji nešto objašnjavaju zato što ima onih koji bi da nešto saznaju. Uklonite ih i sve što ostaje je dada.

Umočite svoje pero u crnu tečnost s jasnim namerama – to je samo vaša autobiografija, na kojoj ležite kao kvočka pod stomakom rascvetalog mozga.

Biografija je rekvizit slavnog čoveka.

Velikog ili snažnog. I tu ste vi, običan čovek, kao i svi ostali, pošto ste umočili svoje pero u mastionicu punu

PRETENZIJA

koje dolaze do izražaja u različitim i neslućenim formama, koje prožimaju sve oblike aktivnosti, stanja duha i mimikrije; evo vas punog

AMBICIJA

da ostanete na brojčaniku života, na mestu na koje ste upravo pristigli, da biste istog časa počeli da se uspinjete, u iluzornom i smešnom napredovanju ka apoteozi koja postoji samo u vašoj neurasteniji:

evo vas punog

PONOSA

većeg, snažnijeg, dubljeg od svih ostalih.

Drage kolege: veliki čovek, mali čovek, snažan čovek, slab, dubok, površan,

eto zašto ćete svi crknuti.

Ima i onih koji su antidatirali svoje manifeste, da bi drugi ljudi poverovali kako su do ideje o sopstvenoj veličini došli malo ranije. Drage moje kolege: pre posle, prošlo buduće, sada juče,

eto zašto ćete svi crknuti.

Ima i onih koji kažu: dada je dobra jer nije loša, dada je loša, dada je religija, dada je poezija, dada je duh, dada je skeptična, dada je magija, znam ja šta je dada.

Ali, drage kolege: dobro loše, religija poezija, duh skepticizam, definicija definicija, eto zašto ćete svi crknuti, kunem vam se.

Velika misterija je tajna, ali neki ljudi su ipak upućeni u nju. Oni vam nikada neće reći šta je dada. Da bih vas još malo zabavio, reći ću vam par ovakvih stvari: dada je diktatura duha ili dada je diktatura jezika ili recimo dada je smrt duha, što će se sigurno mnogo svideti mojim prijateljima. Prijateljima.

X.

Sasvim je sigurno da se posle Gambete, rata, afere oko Panamskog kanala i slučaja Stenel,[9] inteligencija preselila na ulicu. Inteligenta osoba je postala zaokružen, normalan tip. Ono što nam nedostaje, što je zanimljivo, što je retko zato što je obdareno anomalijama dragocenog bića, svežinom i slobodom velikih antiljudi, jeste

IDIOT.

Dada iz sve snage radi na tome da idiote uvede svuda. Ali, svesno. I sama se sve više trudi da bude takva.

Dada je strašna: nimalo je ne dotiču porazi inteligencije. Dada je prilično podmukla, ali podmukla kao besan pas, ona ne zna ni za metode, niti za uverljivo preterivanje.

Odsustvo podvezica, zbog kojeg se sistematski saginje, podseća na čuveni nedostatak sistema, kojeg u osnovi nikada nije ni bilo. Tu lažnu vest pronela je jedna pralja na dnu svoje stranice, koja je onda otišla dalje, u varvarske zemlje, gde kolibriji rade kao ljudi-sendviči srdačne prirode.

To mi je ispričao jedan sajdžija, s nekim savitljivim špricom u ruci, za koji je, prisećajući se karakteristika zemalja vrelog podneblja, rekao da je flegmatičan i da se svuda zavlači.

XI.

Dada je pas – kompas – trbušna glina – ni nova niti gola Japanka – gasometar tandrkavih osećanja – Dada je brutalna i ne bavi se propagandom – Dada je određena količina života, koji se preobražava, bez napora, u prozirnom i kružnom kretanju.

XII.

dame gospodo uđite kupite kupite i ne čitajte videćete onog koji u rukama drži ključ nijagare čoveka koji šepa u kutiji hemisfera u koferu s nozdrvama zatvorenim u kineskom lampionu videćete videćete videćete trbušni ples u salunu iz masačusetsa čoveka koji zabada eksere i automobilsku gumu koja se izduvava svilene čarape mis atlantide kovčeg koji je šest puta obišao svet da bi ponašao gospodina adresanta i njegovu verenicu i njenog brata svastiku dobićete adresu gospodina stolara vitrinu za žabu živac kao nož za hartiju adresu za male ženske šnale i jednu na kojoj se kralj grčke snabdeva opscenim fotografijama kao i adresu francuske akcije[10]

XIII.

Dada je devičanski mikrob
Dada je protiv skupoće
Dada
anonimno društvo za eksploataciju ideja Dada ima 391 stav i različite boje u zavisnosti od pola predsednika
Ona se preobražava – tvrdi – i govori suprotno, u isto vreme – bez važnosti – viče – peca na udicu.
Dada je kameleon brze i koristoljubive promene.
Dada je protiv budućnosti. Dada je mrtva. Dada je idiotska. Živela Dada. Dada nije književna škola, urla

XIV.

Našminkati život u lornjonu – pokrivač milovanja – zbirka leptira – to je život sobarica života.

Ležati na britvi i buvama u času ljubavi – putovati u barometru – pišati kao patrona – promašivati, biti idiot, izlagati se pljusku svetih minuta – biti potučen, biti uvek poslednji – vikati suprotno od onoga što drugi kaže – biti sedište redakcije i kupatilo Boga koji se svakog dana kupa u nama, u društvu čistača kanalizacije – to je život dadaista.

Biti inteligentan – poštovati sve ljude – umreti na bojnom polju – potpisati Pozajmicu – glasati za nekog Tipa – poštovati prirodu i slikarstvo – protestovati zbog manifestacija Dade – to je život ljudi.

XV.

Dada nije doktrina koju treba staviti u praksu. Dada služi za laganje: unosan posao. Dada se zadužuje i ne živi na jastucima. Dobri Bog je stvorio jedan univerzalni jezik i to je razlog zašto ga niko ne shvata ozbiljno. Jedan jezik, to je utopija. Bog može sebi da dopusti da ne bude uspešan: Dada takođe. Zato kritičari kažu: Dada se odaje luksuzu ili Dada je u teranju. Bog se odaje luksuzu ili Bog je u teranju. Ko je u pravu: Bog, Dada ili kritičari?

„Skrećete sa teme“, kaže mi jedan ljubazni čitalac.

Ali, ne, nikako! Samo hoću da dođem do sledećeg zaključka: potpišite Dadu, jedinu pozajmicu koja ne donosi ništa.

XVI.

urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam
urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam

Moram još jednom da primetim da sam vrlo simpatičan.

„Dada manifeste sur l’amour faible et l’amour amer“, La Vie des lettres, n. 4, 1921. Deo VIII, „Pour faire un poème dadaïste“ („Da biste napravili dadaističku pesmu…“), obavljen je u Littérature n. 15, str. 18, iz jula 1920, a finale dela XV („Soucrivez a dada…“; „Potpišite dadu…“) i deo XVI („hurle…“, „urlam…“) u Littérature n. 17, str. 20, iz decembra iz 1920. Neki fragmenti su se pojavili i u drugim dadaističkim publikacijama, kao parole ili mali leci („Dada je devičanski mikrob“, „Dada je protiv skupoće“, itd).

---

[6] vice = vis; izgovara se skoro isto, „vis“.

[7] Koji misli, hoće i želi da misli. (T. C.)

[8] U originalu, s namernom greškom u rodu imenica „le pensée“ („le“ muški rod, umesto ženski, „la“).

[9] Velike korupcionaške afere (Panamski kanal) i ljubavno-politički skandali, koji su zaokupljale pažnju javnosti u Francuskoj krajem XIX i početkom XX veka. Léon Gambetta (1838–1882) je bio francuski političar, a Marguerite Steinheil (1869–1954) ljubavnica mnogih poznatih i uticajnih ličnosti, između ostalih, i francuskog predsednika Feliksa Fora (Felix Faure, 1841–1899).

[10] Action française, najagilniji pokret ekstremne francuske desnice (sa istoimenim glasilom), u periodu od 1899. do kraja Drugog svetskog rata.