Vekovi u kojima pokušavamo da razumemo Crnjanskog

Na vrhovima Urala ne cvetaju trešnje
a tvoj lik bledi
ispod snežnog pokrivača
ovde je tmurno i kišno vreme
postajemo laki i nežni
a moja ljubav sve jača.

Zamislimo se i odlutamo
bezbrižni, nasmejani
u predele čiste i daleke
tamo gde bistre teku reke
i sunčani budu dani.

Ponekad zaboravimo na pesmu
i mastilo u vodu pretvorimo
grebemo po hartiji
životi naši, jesu i nisu
na poraz ne pristajemo
dok kraj i beskraj dozivamo.