Na putu do ludila

Ubediti sebe
da od šume ne vidiš drveće
nebo ne možeš da dohvatiš
jer nije tako blizu
kao na prvi pogled
plastična creva kao crne zmije
popiće nam vodu,
presušiće potoke i mora
na panjevima godovi
zaboravljeni grobovi
iz njih ustaju leševi
po mesečini
padaju zvezde
vitezovi ranjeni
iz kamena teče
sasirena krv
mozgovi su sahranjeni
svaki za sebe
đavoli nahranjeni
jezde
varaju, opijajaju
još jedna utakmica nije odigrana
kladi se, prijatelju
siguran sam
biće golova
biće ratova.