Nećeš me – neću te
I gotovo, kraj

Pokušaš jednom, drugi put, treći, sačekaš, vidiš, shvatiš
Ako neće – završiš sa tim i ideš dalje

Ima ko hoće
Ima ko te hoće

Koliko god da tražiš, želiš, moliš
Shvatiš da nema smisla
I da je taj neko na gubitku, bez tebe
A ne ti

Često čeznemo za onima koji nas ne žele
Svojim gestovima nam to kažu, ne suviše direktno
Kada nas samo spuste ili odbiju
Okrenu leđa umesto da pruže ruku

A mi smo i dalje tu, čekamo, vraćamo se
Prosimo za trenutak pažnje
Bez samopoštovanja

Čemu to
Zašto se ponižavamo

Kao da nemamo nas same
I kao da nam sve zavisi od te osobe

Kao da nema niko drugi na ovom svetu osim njih
Kao da sve počinje i sve se završava sa njima

Kako da ne

Treba ići tamo gde si dobrodošao
Gde su ti široko otvorena vrata
Gde se dobro osećaš i pored koga

U protivnom samo padaš u svojim očima

Zakačiš se za nekoga
Dokazuješ, dokazuješ
I u toj igri gubiš sebe

Tu nema mesta za tebe, da ima
Odavno bi bio tu

Zato je najbolje otići, skloniti se
Sve dok taj neko ne shvati koliko vredimo
I ne počne da juri on nas, zove

A mi ćemo da odlučimo šta ćemo
Da li ćemo i mi hladno da guramo od sebe
Ili pustimo, damo šansu

Pored sebe
Za razliku od tog nekog ko nas nije hteo
Sve dok nije shvatio koliko smo mu potrebni

Samo, bojim se, malo kasno