U Verinim očima

Dobre, dobre su vesti.
Jutro je izronilo iz tvog peska
i nešto je prekinulo žegu.
Kamen koji nosi kao košulju
koja joj oduvek pristaje
blješti u tvojoj vodi.
Dobre, dobre su vesti.
Ispustila je ime
tu gde bi spustio slobodu
i zna da znaš kako se beži.
Ja ne znam više voli li pse,
Španiju, voli li sebe.
Kako se podnosi podne?
Ja nemam ni skicu raširenih ruku
devojke koja se smeje.
U našim pričama zvaćemo je Vera
sa dva badema
i nešto sitnine za dlanove bez želja.
Iz naših priča rađaće se kurve,
sestre, kraljice i… umreće.
I kako sve dobre vesti
skupiti pod staro ćebe