Izgubljeno – nađeno

 

Prije neki dan izgubih krupnu novčanicu. Bio ljut na sebe, kako sam tako neoprezan, nisam više pri parama, penzioner, trebao sam paziti, valja platiti račune, a mislio sam i u kavanu, danas od toga ništa. Onda rekoh sebi „Izgubljeno je, gotovo”, pa se smirih. Kasnije mi dođe još bolja misao: obradovao sam onoga koji je novčanicu našao, neočekivan prihod niotkuda!, a još ako je taj kakav siromah, onda sam i dobro djelo učinio. Pa se razveselih, mogao bih i u kavanu s onim što mi je ostalo.