Ova kuća rastapa moje snove
Odliva od njih gluve sveće
Prodaje ih mornarima
Što lutaju tražeći kraj sveta
I nekakvu ivicu što otvara posekotine u vodi

Ova kuća ima strateški rasporedjena ogledala
I zna da ukrade i sreću i nesreću
Samelje ih u sitnu prašinu
U nekom čarobnom mlinu što stoji ne tavanu
Ja u toj prašini ne prepoznajem ništa
Ona šeretski navuče sivu na zidove
I moji jecaji liče na škripu parketa

U ovoj kući žive nevidljivi termiti
Pregrizu mi noge na krevetu
I ja se odkotrljam u neko bespuće
Ja sam samo tamna strana njenog života
Koji žubori u mojim očima
Nema tu mnogo lamenta
Ako su tvoji prsti nebo
Ljubav je tek sićušan oblak

A da ,ponekad dopusti lastama
da naprave gnezdo ispod krova
Tek da se nasluti da je pesma ljubavna….