Nedovršena pesma

Ti i ja smo izmaštali okata čudesa.
Do podneva ta su se čuda
pela kroz šumu do vrha brda
ne čuvši da u meni sirotuje uranijum,
u tebi teška voda.
Do mraka smo se prepirali
i naša čuda zvali, zvali.
Tek stidljiv plamen, ko predskazanje,
na koncu noći spoji nam oči.
I jedan šušanj između platana:
Čudo će doći.