Otkad više ne sanjam kao pesnik
budi me kakva jasna, neporočna misao
tržnica, voće, i zatim šta ćemo skuvati,
ko će oguliti krompir, ko će zaliti cveće.

Otkad više ne čekam kao pesnik
sve dolazi uzalud i ništa nije osobito važno
telefon ostaje isključen danima, zaboravljen,
ako pozovete, a bolje nemojte, praviću se da nisam tu.

Otkad više ne strepim kao pesnik
možete slobodno zaviriti u moju torbu, beležnicu i džep,
naći ćete same dosadne stvari, potvrde i nalaze lekara,
razglednicu prijatelja i fotografiju mačke koja spava.

Otkad više ne bolujem kao pesnik
ne govorim nikom svoju poslednju skarednu tajnu:
bolje je voleti manje nego voleti više,
pravite se da ovo niste čuli i biće sve u redu.