Oprosti 

kao riječi u zapise
moje su se pogreške upisale u mene
nema o njima što da se kaže
baš kao što se o riječima
malo kad išta može reći
sve kažu one same
tako nekako i moje pogreške
nemam ja što o njima da kažem
izgleda da su tolike i takve
da niti oprosti
i sva oprosti
i sve molitve oprosta
naprosto ne vrijede
postoje neke pogreške koje se eto
ne praštaju
i neki ljudi kojima se ne prašta
to valjda tako bude
kad postaneš dovoljno pogrešan
kao napukline na presušenoj zemlji
nosim te moje nepopravljive
pogreške
i sva ta oprosti bez oprosta
kao tetovaže krivnje
urezane na srce
kojemu kao da je jedino preostalo pravo
da ponavlja ono
kriv sam
kriv sam
kriv sam
umjesto svih otkucaja
kriv sam
kriv sam
kriv sam
sve molitve oprosta
i sva oprosti ništa ne vrijede
od mene kao da treba da ostane samo krivnja
i ništa više
kao da sve drugo u meni
treba zgaziti
treba ubiti
treba uništiti
pa od svega
trebam samo biti kriv
za svaku pogrešku
po jedna krivnja
u sebi samo ponavljam
Oprosti!
iako ni sam sebi
ništa više ne mogu oprostiti
prihvaćam krivnju
i prihvaćam tu
kaznu neoprosta
kao da ništa više osim te kazne ne ostaje
i ništa više i nisam
osim te krivnje
i ništa od mene i nije
nego sve te moje pogreške
kao da sam samo pogrešan
tako nekako
pogrešan čovjek
i kao da još jedino imam pravo na krivnju
pa ipak
u sebi tiho molim
Oprosti
iako znam da ničeg više nema
osim pogrešnog mene
i krivnje koju niti jedno oprosti
ne može stvarno oprostiti
Oprosti