E moj Davore, čekali su kada ćeš da se predaš, staneš i odustaneš
Priznaš poraz
A tvoja pesnica sve čvršće i ponosnije stoji

Možda nemaš veliku školu, a i šta će ti, tebi takvom ali zato imaš velika muda
Da im kažeš sve u lice
I da ih postaviš tamo gde im je mesto

E moj druže, kažu glupi bosanac
A bosanac im pokazao kako se to radi, i njima a i svetu
Ko je glup a ko budala

Ti nisi nijedno ni drugo
Pa i po cenu života
A oni, naspram tebe, sve gluplji i jadniji

Mislili su – ma on je nevažan, nebitan, kao i njegov mali –
A ti si postao svima tako važan, i tvoj mali
I onima koji te vole, obožavaju
A i onima koji te se plaše

Tebe i svakog tvog novog koraka

E moj brate, mislili su da će sa tobom lako
Da ćeš da popušiš njihovu priču, kao jeftinu cigaru, po principu daj šta daš
Kao nije tvoje dete, jedino dete, stradaju i druga deca

Kako da ne, na pogrešnog su udarili
I stena bi se od pritiska raspukla
Ti nisi
I nećeš

Šta god da ti smeštaju i šalju, ti si jači
I sve što rade, sebi rade a tebi to ide u prilog

E moj lave, videli su u tebi miša
I pokazali su kakvi su miševi

Kako, zašto, ni njima više nije jasno
Sada, kada si jači nego ikad
Pružaju ti ruku, nude novac, saradnju
Pričaju kako su sve vreme bili uz tebe

A samo ti znaš ko je stvarno bio
A ko ti se smejao u lice

E moj majstore, čitavog života služiš gospodu
Navodno finu, kulturnu, otmenu
A pokazao si svetu, kakav si gospodin
Mnogo veći od svih njih zajedno

Tvoj posao je bio da im se ponizno smeškaš, čekaš njihov bakšiš
Još da paziš da ih ne uvrediš, da im ne zapadne

Sada im je zapalo

Kada su videlo kako je to
Kada sluga, kome oduzmu ono najvažnije, još mu pljunu u lice
Preuzme pravdu u svoje ruke

Kada nema ili neće niko drugi
TI MOŽEŠ

E moj prijatelju, zato pobeđuješ
A oni gube

Zato što su na sve računali
Samo ne i na tebe
Takvog, nesalomivog
Kome ne mogu ništa
Nijedna njihova laž, pretnja, ucena

Zato ti sve više rasteš
Oni padaju
A kolona za tobom sve duža

Napokon da kao u dobrom filmu
Pravednik pobedi njihovu pravdu

Sam protiv svih

Zato si svakim danom sve veći
A oni sve manji

Pokazao si im da nema igranja sa tobom
Ni sa tvojim ubijenim detetom

Zato naklon do poda, legendo
Tvoj primer će u budućnosti da se sledi

To se pamti, to se ne zaboravlja
Mnogi će sutra reći – kada je mogao Davor, Suzana
Možemo i mi –

Zato hvala, ćaća
Do juče si ti njih služio
Mislim da će uskoro oni tebe

Ješće ti iz ruku, svi oni, videćeš

Ti danas pišeš istoriju a oni pišaju od muke

Kosmička pravda, ništa drugo
Kosmička i zemaljska

Teška ali dostižna
Koju si zaslužio kao niko do sada

Ti i tvoj David
Kao i svi oni dobri ljudi koji su stali uz tebe