Kao suđeno, zapisano, predviđeno
Ili uradio je ovo ili ono jer je time želeo da dokaže ne znam šta…

Kada se žali za nekim, ne žali se tako
Žali se ćutanjem ili onako kakva je ta osoba već bila
Ako je bila dostojanstvena i skromna, onda dostojanstveno i skromno

Ali mi izgleda ne znamo ni da žalimo
Već i u tragediji mora da se traži i objavljuje koješta
Da bi se i time manipulisalo najnižim strastima
I što duže koristila aktuelna tema, do nove nečije smrti ili već neke nove afere

Onog dana kada je preminuo, kamere su morale u njegovu kuću i oko kuće
Da se vrte čitavog dana
Da im nešto slučajno ne bi promaklo

Toliko se čoveku koji sve to posmatra sa strane smuči
Čitav rijaliti koji se pravi od nečije smrti
Da to postaje nesnosno

U svemu treba imati nivo

Posebno ako se ispraća čovek koji se smatra legendom
Koji je obeležio jedno vreme

Ovako je idiotima sve na izvolte – pa i nečija smrt
Da od nje prave senzaciju, skandal, spektakl

Sve to može mnogo lepše, diskretnije, dublje a tiše
Ako već žališ nekoga, žali ga ljudski
A ne da se igraš sa nečim

U normalnom društvu ne bi smelo da bude mesta za tabloide
To treba proglasiti smećem, otrovom a smeće ide u kantu

Onda bi se mnogo više pazilo šta se priča i izjavljuje

Zato neka je Šabanu, pevaču koga su mnogi voleli
Večna slava
I hvala u ime onih koji ga vole, slušaju

I molim bar malo dostojanstva

Definitivno je taj čovek to zaslužio
Sudeći po onome što je budio u ljudima

A probudio je mnogo toga dobrog