Priča mi žena koja je išla zajedno sa Aleksandrom Vučićem, u istoj srednjoj školi, da je bio sve ono što one nisu volele –
Zajedljiv, ciničan, pogrešno arogantan, iskompleksiran, štreber, spletkaroš, osvetoljubiv i koristoljubiv, bez stila, i da su ga jedni izbegavali a drugi sažaljevali…i da je njima bio potpuno nebitan, nezanimjiv, iritantan
Kao neko ko stalno ima potrebu da se ističe a suštinski nema šta da kaže
I da im je sada, isti taj predsednik države, koga su izbegavale u širokom luku
I sada, opet, ni krive ni dužne moraju da ga gledaju, slušaju
Kao da su na njega večno osuđene

Meni stvarno nije jasno kako žene mogu da glasaju za Aleksandra Vučića

Hajde muškarci, većina je takva, isfrustrirana, nesnađena sa sobom, prepadnuta pred životom, bez petlje za mnogo šta

Ali kako mogu pojedine žene koje drže do sebe

Da stanu iza njegove slike i da kažu – on je taj
On je moj predsednik
On je moj izbor

Njemu bih dala…

Glas

Šta bi mu dala, majke ti

Ogledalo, da se pogleda, i šut kartu, u jednom pravcu

U srećnija vremena takav frajer se ne bi puštao ni u kuću a kamoli da se stavi na čelo države
Da vodi i predvodi, da bude primer za mnogo šta

Moram da priznam da za ovih mojih 30 godina, otkako znam za sebe, da se sve sastavi koliko sam gledao Aleksandra Vučića, ne bi uspelo da stane u pet minuta

Jednostavno ne mogu, ne ide mi, nisam toliki mazohista
Ne podnosi to ni moj stomak, ni moja glava

Tu količinu pretvaranja, prenemaganja, glumatanja, stenjanja, lupetanja
Kao da smo svi mi debili koji to treba da gutamo

Kada ne vidiš čoveka nego vidiš samo masku i paranoje

Zato nam Srbija sve više liči na Aleksandra Vučića
I zato toliko ljudi iz nje beži, koji ne žele da liče na njega

Koji ne mogu da podnesu tu svakodnevnu dramaturgiju ni sam ne znam kome
Babama, dedama

Koji, ne verujem, ni da njegovi najbliži više slušaju

A on, jadnik, misli da je bogom dan da bude gledan i slušan, i godinama nas maltretira

Šta je pametno rekao taj čovek a non stop priča

Posle državnika ostaju citati, knjige, dela, nešto veliko, značajno
A šta ostaje posle njega

Kao grad posle poplava….

Talog, mulj i nered…

Propast Srbije
Ili, u prevodu, politička karijera Aleksandra Vučića
Od prvog dana, pa sve do danas

Kada je takav PRVI čovek šta da očekuješ od onih iza njega
Njegovih klonova

Koji sve pravdaju

Sve što hoću da budem u životu je da budem sve suprotno od Aleksandra Vučića

Da se ne skrivam iza vlasti, da niko ne strada zbog mene, da ne okrećem ljude protiv ljudi

Nego da budim najbolje u ljudima a ne da ih ubijam u pojam

Zato već godinama ponavljam – samo ne on

A vi, budale jedne
Ako ste toliko prsli da u njemu vidite budućnost, perspektivu

Setite se kakvi ste bili u mladosti
I da li biste dali podršku takvom čoveku

Setite se kakvi su vam bili uzori, idoli, na šta ste se ložili
I da se sve to svede na obožavanja lika i dela Aleksandra Vučića

Zato poslušajte malo i svoju mladost
Ono što ste bili nekada ili želeli da budete
A ne samo da nasedate na strahove koje vam državni mediji kreiraju
Da bi opravdala takvo stanje i režim

Ko je iole bio slobodan u životu, nešto lepo doživeo i prošao
Zna o čemu pričam
A ko ne zna, žalim slučaj

Meni u takvoj ludnici nije mesto

Ili ću da je pretvorim u nešto normalno ili idem odavde

Srećom svet nije samo dvorište u kome živimo
Ima i mnogih drugih obala na koje smo dobrodošli
Koje nas zovu
Kojima idemo u susret