Da nema šta da me održi, samo reči,
da ni one više, da ti sama,
da uzvisiš me, iznad lica,
da za vreme pod nama kovitlavih prepodneva,
da zagrljajem svojim u seme sadiš,
da u plemenito, divlje,
da nisam ko bejah, biću, ko jesi,
da se u moja popodneva vratiš,
da je u tvojoj torbi grozd, da je pola hleba,
da za uzvrat nemam ništa drugo,
da samo pesmu, da meni nalik,
da nahrupele reči,
da reči,
da slepe,
da da