III

1.- Dani, nedelje, meseci, godišnja doba, godine. Sladunjavo i gorko lepršanje života.

2.- Daleki, mutni uticaji.

3.- Sunce svakog dana izlazi na istoku, a zalazi na zapadu. Jedno vreme sam i ja mislio da je tako.

4.- U oluku kaplje voda. Sneg se topi. Sunce guta beli hladni pokrivač. Nemo progutana nepravda.

5.- Otac  mi  je  napravio    krevet  koji malo škripi kad se okrećem s jedne ne drugu stranu. On pravi stolove i stolice, sanduke, vrata i prozore, on je stolar, kao i njegov otac.

6.- Kada sam bolestan, moja majka kaže njegovoj: Presveta Marijo, slava Tebi, majko Božija, preblažena Carice, nado moja i prijateljice, koja paziš uboge i sirote, tešiš nevoljne, braniš i zaklanjaš   ucveljene, pogledaj   i  moju  patnju   i tugu, pomozi mi kao stvoru nejakome, spasi me nevolje koja me, vidiš, ljuto tišti. Tebi se molim, u Tebe se uzdam, Ti me možeš umiriti i utešiti.

7.- Sumrak razvejanih dimova.

8.- Pred kućom je jaka mesečina. I led. Dečja tociljajka. Po njoj majka, noću, posipa topao pepeo.

9.- Neko  u  snu  plače. To nije otac. To nije majka. To napolju buljina plače.

10.- Deca iz komšiluka, s malim krilima na leđima, lete iznad naših kuća.  Ja nemam krila, nego ih odozdo gledam i trčim tamo kuda ona lete. Njihova krila se žute na mesečini. Oni su svi gore a ja na zemlji, trčim bos. Ne ljutim se što oni lete a ja ne. Samo trčim.

11.- Budim se pred zoru. Gledam: papuče stoje, jedna preko druge, kako sam ih sinoć ostavio. Dobro je – nisam mesečar.

12.- Reči mrznu kao inje. Promrzli mali anđeli iza stakla. Zovem ih, ali oni neće da uđu.

13.- Neko  se  pita: Kada  će se čuti zvuk ovnujskog roga, kada će Ilija dunuti u njega, kada će celi svet čuti vest: Iskupljenje je došlo na Svet!?

14.- Stranac nema strpljenja, njegova gruba ruka tuca tuđi orah još dok je zelen.

15.- Iz kreveta, kroz prozor, vidim oblake  u obliku raznih figura. Jedan oblak je u obliku konja, drugi u obliku ribe, treći u obliku krina, četvrti u obliku ptice, peti u obliku jagnjeta. Neki su malo sivi, neki se pomalo zlate.

16.- Neko kaže: Isus Hristos je Spasitelj koji će doći.

17.- Neki se podsmevaju, galame i psuju.

18.- Jauk i škrgut zuba.

19.- Isus znači spasitelj, a Hristos mesija.

20.- On kaže: Oče! oprosti im, jer ne znaju šta rade.

21.- Lice mu je sve upljuvano, izranjavljeno, i krvlju obliveno ( a jednom,  na brdu Tavoru, lice mu je bilo kao Sunce, a odeća bela kao sneg ). NJegovu odeću vojnici dele među sobom, za izatkanu dolamu bacaju kocku.

22.- Žuč mu daju da pije.

23.- Na  daščici, iznad  njegove glave, na jevrejskom, grčkom i latinskom piše: Isus Nazarećanin, Car judejski.

24.- Kraj krsta stoje: njegova majka i njena sestra, Marija Kleopova, Jovan, njegov učenik,  Marija Magdalena, Salomija, majka Zavedejevih sinova, i smrt.

25.- Žene, što  su za njim  išle još iz Galileje, plaču, gledajući ga gore,  razapetog na krstu, prikovanog klinovima. Tu su i isceljeni, siromašni, napušteni, oni što su se nadali, njegovi sledbenici, prezreni kao i on.

26.- Slepi gledaju, gluvi čuju, hromi skaču, a nemi nariču.

27.- NJegova  majka  steže pesnice, sa tihim užasom gleda svoje grudi. NJena leva dojka je razderana: rane i modrice od sopstvenih noktiju.

28.- Stojim iza svoje majke, ona je preneražena. Oboje plačemo. Plač mi se guši u gutljaju sline.

29.- Računam koliko je stariji od mene.

30.- Čujem: Eloi, Eloi! Lama savahtani?

31.- Neko  se  podsmehuje:  Čujte, zove Iliju. Hajde da vidimo, hoće li doći Ilija da ga skine.

32.- Sa krsta se čuje: Žedan sam.

33.- Vojnik  mu  na  trsci prinosi sunđer natopljen sirćetom.

34.- Laste lete sve niže, trbuhom gotovo dodiruju zemlju.

35.- Čujem: Svrši se.

36.- Te mi reči povijaju vrat… Bude drhtaje.

37.- Sunce se smračuje, zemlja trese, kamenje raspada. Mrak je svuda na Zemlji.

38.- Čuju se reči: Ovaj zaista beše sin Božji.

39.- Marija Magdalena, nekad prostitutka, šapuće: Moj nebeski vereniče…

40.- Sveća je prestala da gori – neke stvari više ne mogu da se isprave. Mnogi se udaraju u prsa: Skrivili smo, izdali smo…

41.- U hramu se zavesa cepa na dva dela, odozgo do dole. Zavesa koja deli svetinju nad svetinjama od sveta.

42.- Vrela trupla šapuću svuda oko mene. Tonem u san.

43.-  Ponekad  sanjam  anđele  i  jedno veliko oko.

44.- U hramu, predmolitelj grlato peva, kao da grmi usred zime: Blagoslovio te, podigao i obasjao.

45.- U noći najbolje čujem govor svoje duše. Noć je za moju usamljenu  molitvu.

46.- Stari  Joram  kaže: Srećni slabim duhom, carstvo nebesko je njihovo.

47.- Dok u hramu bruji molitva, kao da smo u svetoj i živoj šumi, on mi tumači svaki moj san ponaosob.

48.- Umivam se i belji sam od snega.

49.- Na stepeniku ispred hrama sedi čovek. Zdravo mu samo jedno oko.  Drugo mi je iscurilo, kaže, jedne noći, kad sam video što nisam smeo da vidim.

Dragan Aleksić – “Josija iz bele sinagoge”, Narodna knjiga, Beograd, 2000.