Plakat SDSS-a u Splitu prošlog tjedna je išaran ustaškim parolama
Mnogo bi se moglo reći o porukama koje svima (a prije svega Srbima) šalju u Splitu, Sisku i Zagrebu pocijepani i vandalizirani plakati SDSS-a, od kojih je onaj u Splitu išaran eksplicitnim porukama mržnje i prijetnje. No, i takvi kakvi su nakon tih “intervencija” govore sami za sebe, pa možda nema potrebe za riječima.
No, da objasnim ovdje samo jedno pitanje: zašto koristimo ćirilicu i zašto onima koji vandaliziraju plakate smeta ćirilica? Smeta im zato što u suvremenoj Hrvatskoj žele provesti Zakonsku odredbu o zabrani ćirilice od 25. travnja 1941., koju je potpisao – kao jedan od svojih prvih zakonskih akata – Ante Pavelić. Ta odredba je kratka i jasna – ima samo dva paragrafa od kojih prvi glasi: “Na području Nezavisne Države Hrvatske zabranjuje se uporaba ćirilice”.
Pisanje ćirilicom nije, dakle, samo pitanje identiteta i slobode izražavanja tog identiteta. To je i akt javnog suprotstavljanja onoj praksi koja je u smrt otjerala mnoge pripadnike manjina: Židove, Rome, Srbe i druge, kao i mnoge hrabre Hrvate koji su poginuli za slobodu i pravdu, u borbi protiv ustaštva i okupatorskog nacizma.
Od ćirilice mi ne možemo i nećemo odustati, jer bismo time danas, 2019. godine, pomogli onima koji žele relativizirati zlo kakvo je bila NDH, ili čak i obnoviti tu ili sličnu ideologiju i praksu.
Očekujemo solidarnost svih onih koji se istinski, na djelu, protive politikama neoustaštva i politički inspiriranom historijskom revizionizmu: bilo da dolaze s ljevice ili desnice, iz centra ili sa margina društvenog i političkog prostora.
Dejan Jović: Ćirilica kao mjera slobode
Много би се могло рећи о порукама које свима (а прије свега Србима) шаљу у Сплиту, Сиску и Загребу поцијепани и вандализирани плакати СДСС-а, од којих је онај у Сплиту ишаран експлицитним порукама мржње и пријетње. Но, и такви какви су након тих “интервенција” говоре сами за себе, па можда нема потребе за ријечима.Но, да објасним овђе само једно питање: зашто користимо ћирилицу и зашто онима који вандализирају плакате смета ћирилица? Смета им зато што у сувременој Хрватској желе провести Законску одредбу о забрани ћирилице од 25. травња 1941., коју је потписао – као један од својих првих законских аката – Анте Павелић. Та одредба је кратка и јасна – има само два параграфа од којих први гласи: “На подручју Независне Државе Хрватске забрањује се упораба ћирилице”.Писање ћирилицом није, дакле, само питање идентитета и слободе изражавања тог идентитета. То је и акт јавног супротстављања оној пракси која је у смрт отјерала многе припаднике мањина: Жидове, Роме, Србе и друге, као и многе храбре Хрвате који су погинули за слободу и правду, у борби против усташтва и окупаторског нацизма.Од ћирилице ми не можемо и нећемо одустати, јер бисмо тиме данас, 2019. године, помогли онима који желе релативизирати зло какво је била НДХ, или чак и обновити ту или сличну идеологију и праксу.Очекујемо солидарност свих оних који се истински, на ђелу, противе политикама неоусташтва и политички инспирираном хисторијском ревизионизму: било да долазе с љевице или деснице, из центра или са маргина друштвеног и политичког простора.
Ovako se Ante Pavelić borio protiv ćirilice
radio gornji grad 
