ratničke strele pod očima
bodu slepoočnice

zgaslo kafenilo samuje mutno

kao krvavi zaton sunca
rumenilo u mreži marame jagodica

crni linija okvir
drži vrelinu usana u rađanju šaptanke

nad kapcima tek
plavetnilo u zelenilo beži

ovo je lice negde ostavilo svoje snove
a jednu kratku bajku čuva pod jezikom
ćuti je

jednom će da pukne zora pod zubima
i nemoguće u moguće se slije

svi imamo to svoje jednom
svi imamo svojih pet minuta