Čim se zora ukazala na prozorima, sestre Maja i Slavica s posebnom su radošću taj dan skuhale sebi kavu i s posebnom pažnjom pripremile doručak. Taj njihov elan nije došao niotkuda; on je bio potaknut time što je dan izborne šutnje. Zato su čim su spustile šalice i tanjure na stol odmah počele pričati.

„Al’ ne smije ti se na dan izborne šutnje pričat’, Maja“, rekla je Slavica i pogledala Maju ispod oka. „Malo smo pretjerale.“ „Ma kaj ti je“, Maja je odmahnula rukom, „pa to ti ni za doma, to je za ove u javnosti kaj ne smiju o tome govorit, ne.“

„Al znaš kaj“, prihvatila je Slavica Majino ohrabrenje da nastave s pričom, „ja ti vidim druge da baš ne vole o tome govoriti. Odnosno vole al…svi su nekaj našpanani, a to ti je prilika da se nekaj promijeni, kaj ne?“ „Ma“, odvrati Maja, „kaj ljudi znaju. Eno onaj bedak tam preko puta s broja 3 se neki dan napil ko svinja i rigal u hamper po ko zna koji put skup sa svojim pajdašima, a onda će sutra pričat kak niš ne valja, a od glasanja ni g jer je bil mamuran. No daj, pij tu kavu, ohladila bu ti se.“

„Pijem, pijem“, promrmljala je Slavica i srknula srk, „mogle bi si sad vijesti upalit.“ „A kaj, pa izborna je šutnja, ne?“ pogleda je Maja u čudu, „neće ti niš pričat“. „Pa da, al možda to kažu, da je izborna šutnja, ne“, odvrati joj Slavica nekako ležerno“. „E daj onda, to moramo vidjet!“

Maja je zgrabila upravljač i nakon tridesetak sekundi piljenja u njega, napokon stisnula gumb i raširene oči fiksirala na televizor. Slavica se ukipila na kutnoj garnituri, držeći šalicu sebi do nosa. S programa im se osmjehnula postarija plavuša i odmah počela s vijestima. „Dobro jutro, dragi gledatelji. Danas je dan izborne šutnje, a sutra nas očekuje biranje četverogodišnjeg mandata nove vladajuće garniture. Pratite nas sutra u 14 sati, kada će naši reporteri izvještavati s terena. Ugodan ostatak dana.“

„Jako zanimljivo!“, reče Maja i dalje buljeći u ekran. „Moraš pratit kaj se događa, jel“, rekla je Slavica gledajući sestru s visoka, „misliš da je Dragec pogledal ovo…?“. Maja je zgrčila lice i počela mahati rukom. „Ma gluposti“, mahala je, „taj se još valja pijan, nije si ni lajbek skinuo pred spavanje a kamoli da još prati kaj se zbiva“. „A kaj si ga vidla?“, pitala je Slavica i znatiželjno se zapiljila u sestru. Maja je niječno klimnula glavom. „Ma Marija mi je ispričala jučer“. „No da,“ lupila se Slavica po koljenu za početak nove teme, „daj mi reci za kog buš glasala.“ „Pa kaj ti nisam već rekla?“ „Pa nekaj si se predomišljala, nisi bila sigurna“, odgovorila je Slavica. „Znaš kaj, ne znam ni sama. Razmišljala sam o tome i zaključila da bum ipak glasala za onu crnu.“ „Koju crnu?“ „Onu lepu crnu garnituru iz Ikee, ona kaj su novinari rekli da joj je platforma povećanje penzija“. „Aha, za nju, pa da“, rekla je Slavica kao da se podrazumijeva, „Pa to sam ti ja i rekla da treba za nju glasati, al ti si mi rekla da buš za onu bijelu platnenu iz Emmezete“. „Ma“, odmahnula je Maja rukom, „nije mi se svidjelo kaj je govorila o Crkvi. Ova crna kutna nije opće vređala Crkvu, a spominjala je penzije i još svašta dobroga. Tak je rekla novinarka, ona plava. No, ova koju smo sad gledale, ne.“ „Da, znam, gledale smo zajedno, kaj se ne sjećaš“, namrštila se Slavica, „ja bum isto za crnu, mislim da joj je platforma solidna. Ja sam ti mislila da ti misliš na onu drugu crnu, isto iz Emmezete.“ „Ma daj, kaj ti je“, Maja je opet počela mahati rukom, „pa ta je kožna, ja to nemrem, sve mi se počne lijepiti za tijelo.“

„Ja ti kažem da je ona velika crna iz Ikee najbolja“, reče Slavica sestri nekako popovski, „ima najbolji program i materijal, fini pamuk, povećanje penzija, vraćanje šuma, ugodna boja za oko, ja mislim da je to najbolja opcija.“ „Je, je, pa kažem ti da bum za nju“, odmahnu Maja još jednom rukom i srknu kavu. Na televiziji su se vrtjele neke reklame koje su bile preglasne, pa je Slavica dograbila upravljač i nešto brže od sestre pronašla odgovarajući gumb da utiša program. Maja je polako grickala pecivo, a Slavica još uvijek pila kavu. Sestre su neko vrijeme ostale sjediti u šutnji, tu i tamo se pogledavajući i smješkajući se jedna drugoj.

Sutradan su ustale veselije i svježije nego prethodni dan. Sad, mislile su, konačno mogu pričati javno – dan je glasanja i nek’ svi znaju za koga će glasati. Na putu do općine srele su neke ljude iz ulaza br.2 koji su im se pridružili u geganju do iste adrese. Susjed Zdravko je napravio pokret kao da skida šešir u znak pozdrava. „Jutro, žemske“, nacerekao se žutim zubima, „idemo na glasanje, a?“ „Je, je, kak ne!“, ponosno je odvratila Maja također pokazujući zube. „Za kog bute, sused?“ Slavica je dobacila popravivši torbu na ramenu. „A pa to je tajna“, šeretski će Zdravko, „to bum njima tamo rekel u općini, ne.“ Sestre se cinično nasmijaše. „Dajte sused, pa izborna šutnja je gotova! Možete nama reći, dajte.“ „To je moje pravo!“, Zdravko se počeo malo ljutiti. „E pa ja bum za onu crnu kutnu iz Ikee“, Maja je prihvatila ljutnju, „ta je najbolja“. Zdravko je neutralno klimnuo glavom, a njegova žena, koja je hodala uz njega držeći ga ispod ruke, samo je u toku razgovora povremeno pogledavala muža i tu i tamo mu se osmjehnula. Sestre su nekako prgavo nastavile geganje dok nisu došle do općine, gdje ih je dočekalo troje ljudi zaduženo za registraciju glasača.

„Dobar dan!“, Maja ih je veselo pozdravila, izbrisavši prgavost s tijela. „Mi smo došle glasati“. „Dajte mi osobnu, molim vas“, rekla je jedna od te trojke i nešto upisala na dugačak papir, „evo izvolite vaše izborne kataloge. Možete sjesti tamo, prazno vam je.“ Sestre su joj zahvalile i stale entuzijastično listati kataloge. „Uuu, vidi kak je ova crvena kutna garnitura krasna! Jel to baršun?“, Maja se zagledala u sestru, „jebemti, mogle smo za nju glasati.“ „Pšššt“, protestirala je Slavica, „tiše malo, buju nas svi čuli. Nemreš se vječno predomišljati, Maja, ona crna iz Ikee je super. Uostalom, radi kaj oćeš, ja bum za tu crnu.“

Maja je nezadovoljno frknula i sjela na stolicu, stavivši izborni katalog ispred sebe. Nakon što su zaokružile svog omiljenog kandidata, sestre su ustale i ubacile svoje listiće u kutiju. Maja je s panikom pogledala u kutiju i zatim u ženu koja im je dala kataloge. „Joj“, ciknula je, „jel mislite da bi mogle dobiti neki izborni katalog zadoma?“ „Naravno, dapače, mi ih i dijelimo! Sad su aktualni ljetni popusti u Emmezeti i Ikei!“, žena je odverglala reklamno, a Maja je pljesnula rukama. „Fala najlepša!“ Sestre su uzele kataloge i zadovoljno odšetale iz prostorije općine, ošinuvši jednom pogledom Zdravka i njegovu ženu koji su još sjedili zaokružujući kandidate na izbornim katalozima.

Sljedeće jutro kad su se probudile sestre su bile zadovoljne svojim izborom. Već su si, kuhajući opet kavu I pripremajući si doručak, iskomunicirale za koga su glasale; ipak je umjesto crvene baršunaste u Majinom slučaju pao izbor već preferirane crne kutne iz Ikee, a Slavica se već mjesec dana ranije, na početku političkih kampanja, bila za nju odlučila.

Naredna jutra više nisu bila tako mirna, ili barem ne mirna kao dotada za sestre. Potpuno su se uključile u praćenje kampanja, a bilo je tu svega na televiziji; od ispijanja šampanjca u stožeru Namještaja.hr, na kojem su stolice, fotelje, stolovi i njihovi simpatizeri ispijali šampanjac za šampanjcem gotovo već slaveći pobjedu svog kandidata, srebrne kutne garniture model B13, živa muzika u Ikeinom i Emezettinom stožeru uz također popratna pijenja alkholola i tako dalje. Premda su sve to i dalje pratile mirno ispijajući čaj ili kavu i jedući kekse, sestrama su po iznutricama radost i veselje plesali tango.

Kako su dani odmicali, kandidat obiju sestara, odnosno crna kutna garnitura iz Ikee, imala je najviše šanse za pobjedu. Svi su novinari po portalima i televizijskim programima ponavljali isto – Ikeina crna kutna garnitura po najrelevantnijim statistikama ima najviše šanse za pobjedu. Kad su čule prve vijesti o tome, sestre su popucale od radosti. Ona plava novinarka je bila prva koju su vidjele da je objavila te vijesti, ona koju su skupa gledale, ne.

„Si čula?“ ciknula je Maja veselo i poskočila na fotelji, „ona naša ima najviše šanse“ „Sam ti rekla da ima, a ti se tu predomišljala oko one crvene“, odvratila je Slavica mirno srčući kavu. Maja se malo namrštila. „Ali ta crvena je bila dost zgodna, fina. I nije kožna, dakle može se fino na njoj sediti.“ „Da, ali jel ima program za penzionere?“ Slavičin oštar pogled malo je utišao Majinu radost, ali Maja ju je brzo povratila fiksirajući pogled na emitirani live program s Ikeinog stožera, gdje su u tom času ispijali treću bocu šampanjca od slavlja.

Kako su dani odmicali, statistike su tom odmicanju odolijevale ostajući statične u svojim rezultatima – kandidat sestara uvjerljivo je vodio za 20 posto. Iako nisu još bili objavljeni oficijelni rezultati, već se stvorila atmosfera pobjednika; mediji su već pričali o Ikeinoj kutnoj garnituri kao o vladajućoj, Ikein je stožer već slavio preuranjenu pobjedu, a sestre su bile sve veselije. Međutim, nekakvih tjedan dana kasnije, sestrama je usred svega toga naglo palo raspoloženje. To se desilo kad su opet bile na istoj poziciji koja im je svih ovih dana donosila radost – ispred televizora s kavom/čajem i keksima na stolu.

Izvjestiteljka je bila opet ona plava koju su skupa gledale. Ona je izvještavala iz stožera Za dom spremni d.o.o. koja je osim kutnih garnituri proizvodila i lampe. Prva loša vijest je bila da je neko u žaru partijanja u stožeru nabio nekom simpatizeru lampu u usta pa je morala doći Hitna pomoć i prekinuti veselje. Sestre su buljile nekoliko trenutaka u televizor u šoku, ali brzo su se pribrale za ćaskanje.

„Bez obzira na ovo“, komentirala je Maja vijest gledajući u sestru, „Za dom spremni imaju dobre fotelje. Na sljedećim predsjedničkim mislim da bum glasala za njihovog kandidata“. „Kaj brbljaš“, odvratila je Slavica mršteći čelo, „njima u programu piše da bi oni ukinuli proizvodnju plastičnih stolica. Kaj je to?“ Maja je zaustila da nešto kaže, ali tok daljnjeg programa je odvukao pažnju sestara u drugom smjeru. Jedna druga, crna novinarka je izvještavala iz Ikeinog stožera u kojem su slavili neslužbenog pobjednika. Kad su vidjele stožer, sestre su se veselo pogledale i nasmiješile jedna drugoj, ali novinarkino izvještavanje im je odmah pokvarilo raspoloženje.

„Nešto nije u redu s vladajućom strukturom“, rekla je novinarka prethodno pozdravivši gledateljstvo, „prema informacijama kojima raspolažemo, radi se o puknuću žice u rasklopnom dijelu kutne garniture, zbog čega ona sada ne može biti rasklopljena.“

„O Isuse!“, ciknula je Maja od šoka. „Pa kaj nemaju tamo majstore da to srede?“, razljutila se Slavica i odložila šalicu kave na stol.

„S nama je Ikeina kutna garnitura model Jadovno 12“, nastavila je novinarka, „najizgledniji pobjednik na ovim izborima. Recite nam, kako se dogodio kvar u strukturi i što mislite poduzeti po tom pitanju?“, pitala je i pružila mikrofon prema kutnoj garnituri. „…………………………………………………………………………………………………………………“

„Jeste li spremni poduzeti daljnje korake u rješavanju tog problema?“

„…………………………………………………………………………………………………………………..“

„Mislite li da će ovaj problem naštetiti vašim dobrim izgledima za pobjedu?“, nastavila je novinarka okrećući se od kamere gledajući u dotični komad Ikeinog namještaja.

„…………………………………………………………………………….“

„Evo, čuli ste, dragi gledatelji“, novinarka se okrenula kameri, „s vladajućom strukturom će sve biti u redu, svaki će kvar biti ubrzo uklonjen, a s reformom penzionog fonda krenut će se punom parom. To je sve iz Ikeinog stožera, hvala na pažnji.“

Sestre su se zavrpoljile na kauču, napola od šoka, napola od olakšanja. „Pa mogli su to odmah popraviti, a ne da nas plaše“, istisnula je Slavica dižući šalicu kave sa stola. „Pa je, da“, složila se Maja nervozno dišući, „pa valjda imaju majstore tamo!“

Ubrzo nakon toga, predviđanja statistika su se realizirala – crna kutna garnitura model Jadovno 12 osvojila je parlamentarne izbore. Slavica i Maja su tu vijest dočekale sa osmijehom na licu, sveudilj kavu pijeći i kekse jedući. Na dan proglašenja pobjede u Ikeinom su stožeru očekivano slavili jače nego prije, a sestre su radosno poskakivale na kauču. „Fala bogu da su popravili kvar“, rekla je Maja sestri. Slavica je s nekim ponosom uzela keks u ruke. „Naravno, pa svi su prepoznali da je naš kandidat najbolji, ne“, odvratila je Slavica. „Sad bu sve dobro! I penzije budu veće!“ ciknula je Maja od radosti. „Živila pobjeda!“ Sestre su se kucnule šalicama kave i nastavile pratiti televizijski program.