Kao prvo zašto bi bilo koji čovek osećao nižu vrednost zbog pripadnika druge nacije, valjda se gleda kakav si čovek, šta nosiš u sebi, šta znaš, osećaš

Kao drugo, dokle ćemo se više zanositi nacionima i tom retorikom – Srbi, Hrvati

Pobedio je teniser, sportista a ne nacija

Da je taj komentar napisao neko drugi, razumeo bih ali Jergović, ponešen Đokovićevom pobedom, napada sve one koji nisu navijali za njega, još naglašava “svi redom u Hrvatskoj”

Kao da je pod obavezom navijati za Đokovića
Pratiti tenis, itsl
Ili padati zbog toga u trans

Razloga za navijanje (ili nenavijanje) ima puno i nisu samo nacionalistički

I još na kraju stavlja linkove svojih tekstova da dokaže da je on verni navijač Đokovića
Dok drugi, eto, to nisu

Kao da po prirodi stvari to moraju da budu

Takođe, šta je tu loše što Hrvatska javnost ističe doprinos Gorana Ivaniševića u Đokovićevoj pobedi
Da ne znači Novaku, ne bi ni zvao Gorana

Prošle godine kada sam napisao tekst, uoči finala svetskog, „Zašto cela ex-yu treba da navija za Hrvatsku“
Ispljuvali su me jedino ljudi iz Srbije

Ali mi nije palo na pamet da napišem da je to „kompleks od Hrvata“ i da su „Srbi karikatura Hrvata“

Postoji nešto što se zove sportski rivalitet
I to je prirodno

Ljudi imaju svoje razloge da ne navijaju, i to je takođe normalno

Nisam siguran kakvim je „Hrvatima“ okružen Jergović
Ali takva retorika ne da ne vodi poboljšanju odnosa nego samo produbljuje ponor

Pošto sam bar mesec dana u Hrvatskoj godišnje
Znam koliko ima blagonaklonih ljudi
I ne dočekuju me kao Srbina nego kao čoveka

Zato svoditi sve te ljude sa „kompleksom niže vrednosti prema Srbima“ i „karikaturama Srba“
Besmisleno je

Priznajem, da su devojke iz Hrvatske slabe na neke naše momke
Ali to je nešto drugo

Preporučujem Jergoviću da ne piše ovakve tekstove
Kako bi popljuvao „svoje“ da bi uzdigao „tuđe“

Može sve to odabranijim rečima da se kaže
Da se čestita pobeda
Ali ne i po cenu da se umanjuje „svoje“