NE OTVARAJ VRATA

Nikog više ne puštaj preko praga
i ne osluškuj
ako jednom dođu, doći će nekom drugom, ne tebi
ne hodaj uzalud od kreveta do prozora
spusti se u svoju senku i ćuti
ne prisećaj se ostrva ni blještavila
zadrži napetu nit, ne popuštaj
jer pitanje je trenutka kad će navaliti
na zidove, na krovove, na tvoje umorne stepenice
rikaće i puštaće paru kroz nozdrve
ali ti samo sedi, nategnut poput strele, sabran
nikog ne puštaj i ne otvaraj vrata
dok ne budeš siguran da su pojeli svet i nebo i s nebom bogove
a zatim, ako to i dalje budeš želeo,
izađi da pljuneš na njihov trag.