Pa titramo tako
svatko na svome kraju sobe,
a bolovi se pale
i gase.

Sebe je nemoguće ispljunuti.
Kao i dodirnuti tjeme ljeta,
ili spremiti sigu u potkošulju
na ulici zime.

Makovi u mraku.

Izrezat ću nam taj stih
kao zaklon
za dan kada budemo spremni.