pred oslobodjenje grada anua
.
kuda se danas denuti sa sobom
grad prepun stranaca nasmejanih i umornih od razgledanja očiju naše pozamanterije
grad pun svetlosti na dve reke koje donose
zapretane suze zapada upakovane u mašnicu
onda jedan pesnik piše o nogama neke zelenooke devojke uska struka
valjda čezne šta li vrag bi ga znao
i murali trubača zavrnutih belih odela
prednost dajem bojama lišća i razgovoru dva grada u jednom
jedan se gura uzbrdo nizbrdo a drugi ravan kao tepsija
na dlanu dodjoša što su kose povezali u rep i piju
ispod drveta birtija sa tri karirana stola u kvartu
šapuću neku guslarsku cugaju i ogovaraju komšije iz zgrade
koji se podsmevaju njihovom akcentu
sve zavirujući im u pegave šerpe
kuda se danas denuti
sa svim ovim osećanjima smešanim u tugu jednoga juga
i nepravdu koju je čizma učinila samo jednim gazom
pomislim na moja sada dva grada koji razdvaja reka
bože rodila sam se u jednom a sad ne znam
koji jeseverni ili južni deo grada uticao na moja krvarenja od tudjih bolova
kuda se denuti danas sa svim ratovima u meni
koji su spram ratova naroda toliko veliki
da se nikada neće završiti
gledala sam jednom kako se gavran okrenuo na jug i graktao
na jeziku meni nepoznatom
cepalo se sve pod njegovim mrtvim glasom
i vazduh se cepao do sećanja na spomenike
i jednog i drugog jezika
krvavih nogu spomenike sa pozlatom na mašinkama
padale su bombe kao gnjile kruške
dok je monah negde iz ravnice srca postojanja
suzama kleknutim svojim udarao kamen temeljac novoj istini
da sve je izgubljeno ako zamre jezik
kuda da se denem od ove silne čežnje za jednom mladošću
što me po vazdan uhodi i kuca u ramena da se sećam
da ne zaboravim
kako sam mislila da ništa na ovom svetu nije tako strašno
od toga da svoj prag ne možeš da oribaš ribaćom četkom
da se žuti kao dukat kao ono nekad
kuda da se denem s ovim pragom i ovim krovom koji mi mozak pritiska do prskanja
a lep je i ja sam ga stvorila i opremila kako liči
nigde ja danas neću
ostaću u kući da konačno završim jednu priču u kojoj me nedostojnik godinama gazi kukavičlukom i mojim strahom
da se ne ogrešim o njega
jer sam verujuća a moram ja da zgazim
da ne bih bila poražena