Sve je manje devojaka, levičarki na ovim prostorima

Sve je manje devojaka, levičarki, na ovim prostorima
A fale kao malo šta na svetu
Kada kažem levičarki mislim na one borbene, društvene svesne, koje vatreno brane ideju slobode
Koje žive za promenu sistema a ne sanjaju kako da se u njega što bolje uvale
Koje žele da žive u slobodnom svetu a ne da se prilagođavaju kapitalističkim lažima

Devojke u kojima gori vatra istine a ne one koje misle samo na sebe već i na svet, druge
Koje su i lucidne a i prkosne
Koje su i hrabre a i pravedne
Ne želeći da pristaju na malograđanske laži i da ih oblikuje tržište

Sreo sam ih tako malo, i to na momente, tek bi to bljesnulo u njima

Ništa ne razori ženu kao konformizam, malograđanština, lažno samozadovoljstvo, bez angažmana u društvu, bez borbe za nešto veće
Žena tada postane pasivna, isuviše zagledana u sebe, preopterećena malim stvarima, umesto da se bori za velike, najveće

Nedavno sam na protestima šetao sa jednom takvom
Nekako su nam se energije osetile
Gotovo da nismo progovorili ni reč ali nas je nešto povuklo jedno ka drugom
I video sam u njoj ženu slobode
U njenom hodu, pokretu, stavu, pogledu
Ženu koja ne želi da je sistem laže, spremnu i da strada ako treba
Samo da brani ono za šta živi a to je sloboda svih, i to joj pravo niko ne može oduzeti

Zato je protiv pljačke, medijskih laži, zaglupljivanja
Zato je protiv iskorišćavanja čoveka u svakom smislu
Zato je da ponovo budemo drugovi i drugarice
Zato je da ponovo gledamo jedni u drugima ljude, da stvaramo takvu atmosferu i ambijente
A ne samo nove patologije

Fale žene levičarke
Devojke koje svetle, koje ne pristaju da se sa kapitalizmom sve završava
Da je kraj, gotovo, nije, i ne sme da bude
Devojke koje se skrivaju iza patrijahalnih modela i nametnih ženskih uloga

Fale žene koje sve to shvataju i osećaju
I umesto priča koje se danas pričaju o promeni sebe, tačnije prilagođavanju sebe bolesnom društvu
Ostati zdrav znači ne pristati

Znači tragati za sebi sličnima i organizovati se

I neprekidno stvarati bolje, iskrenije, lepše
Spreman da se suprostaviš i kažeš DOSTA

A ne utopiti se u močvaru najgoreg licemerja i pasivnosti
I nemoćno se samosažaljevati

I u tome svemu glumiti uspeh, sreću, zadovoljstvo
Dok se oko tebe sve raspada i pati

Ne

Nego se boriti i znati za šta se boriš
Osvestiti to

Zato toliko fale levičarke
Da ponesu i zanesu svojom pojavom
Svojom pameću, mudrošću, verom u razum, lepotom, pravom, plemenitom

Da zbrišu pred sobom sve potrošačke zablude našeg vremena
Isfolirane, lažne
Već jedno kolektivno otvaranje
I stvaranje društva koje ide napred
I daje šansu ljudima da budu ljudi

Ne neprijateljsko društvo, gde je čovek protiv čoveka
Nego društvo kao zajednica slobodnih ljudi
Gde sve što se radi, radi se u ime slobode

Nedostaju takve devojke

I ako za nešto živim, živim za svet budućih ljudi
Koji neće živeti naše zablude, naše zatvore, predrasude, iskorišćavanja, nasilja
Nego će mnogo brže i lakše sazrevati
I imati mogućnost da budu stvarno srećni, probuđeni, pokrenuti

Ali ne na štetu drugih, kao danas, nego na sreću drugih