Inače lepa, i preko slike, na fejsbuk, a i ovako, video sam je jednom, uživo, na pijac
Prodavala nešto s’ njenog ujčeta

Kada me videla, sve joj se sjurilo sa tezge, i paradajzi, i paprike, i jabuke, i kruške
Samo joj jedan pogolem krastavac ostao u ruku, kao da nešto htela sa njim da mi poruči

Pa mi posle i mahala s’ njega, kad smo se rastajali, baš me ubila u pojam
Da ne kažem u nešto drugo

Ali i ona ima jednu manu, i to veliku, ima dečka, i on joj obećao da će je vodi u inostranstvo

Kažem joj – dušo, sunce tuđeg neba ne greje k’o ovo naše – ma kakvi, neće ni da čuje
Zapela za njega, i ne popušta

A i on, među nama, nije neki, nije duševan ko ja, mada ima pare, parajlija, ali ona žensko ko žensko, uvati se za nešto, i ne popušta

Dodao sam i njenu majku na fejsbuk, da utiče na nju moralno,
na njen izbor, da kaže – ćerko, ovaj dečko je pravi, znam ja, imam iskustva sa muškarci, ovaj kada te zavoli, neće da te ispušta tek tako… –
Ma kakvi, majka ništa, koristi fejsbuk za igrice i deli slike sa kučići i mačići

Njenog tatka nisam hteo ni da dodajem, da ne pomisli čovek svašta, da sam od oni …

Priznajem da je ona jedina sa kojom bih odmah pred ludi kamen i svatovi
I ako mi se to desi sa njom, odmah ću vas zovem, sve, a svadbe će ide i preko lajva, na fejsbuk, a i uživo, mislim ovako, za oni koji budu došli
Samo se plašim od tog njenog, da me ne sačeka sa neki drugi kamen

Ovo naše fejsbuk selo ni ne zna da pišem sve ove priče da nađem snajku, za ove moje, a za mene ženu
Posle, kada nađem, nema više pisanje
Onda ću samo da vas lajkujem i da objavljujem slike sa nju
Gde smo bili, šta smo radili, šta smo jeli, sa koga smo se slikali

Kada me pitate što više ne pišem – samo kažem – ne da mi žena, i gotovo!

A i šta ima da pišem, koji normalan čovek piše danas….

Nego ni je mi jasan ovaj fenomen sa ženski svet

Sve one što mene oće – ja njih neću (a da ih vidite, ni vi ih ne biste hteli…)
A ove što bi ja hteo, neće mene

K’o da mi, bože me prosti, nešto fali, pa se gledam na ogledalo, ne fali mi ništa

Pitam majku – majko jel mi fali nešto –
Kaže – ne fali ti ništa sine, ti si meni lep, najlepši, ljubi ga majka, nego njima nešto fali ali ne shvataju –

Zna moja majka, pa da, i one se posle žale – te udario je muž, te nasilje u porodici, te zapostavljena, te ima depresiju… –
Naravno da ima kad ne zna da izabere pravog

Tj. mene

To ja pričam i ovoj mojoj, što me već godinama na finjaka odbija

Kao sve sam joj super, drag, interesantan, i sve, ali …

I vi posle nemojte mene da pitate ka’ću se ženim, pitajte nju
Ona zna odgovor

Ako pristane, čuće se
A do tada, samo veselo, idemo, ruke gore