ne vraćaj se nikad ako me još
……………………………………….

sanjam kako zovem da ga pitam kako si
jer me zanima koliko je koraka odmakao od ludila za mnom
jer srce sam mu ugrizla
svojim jadom sam ga ujela i ne znajući da sebe ujedam
u žilu kucavicu
ujedam sebe za kuću u kojoj redjam knjige i mislim
kako je glupo što to radim nevoljno i mrske su mi sve te knjige
danas su mi mrske i moje knjige
gurnem ih u drugi red i prekrijem ih redom knjiga beznačajnih
smešni su mi ljudi koji pišu i pridaju sebi veliki značaj
a onda me je on nervirao što se tako nehajno odnosio
prema onome što u sebi nosi
mir jednog čoveka koji je spoznao ljubav
ja sad gradim našu kuću koju sam zahtevala od njega
kao žena kao dokaz ljubavi
a on se smejao i govorio
pa ludice jedna ti si moja kuća
a opet s druge strane nekako ne žalim
što sam mu rekla
ja sada odlazim makar crkla odlazim
ne mogu bez doma da živim
ne mogu bez sebe da živim
mogu da mogu bez tebe da živim
a on je odgovorio
ne vraćaj se nikad ako me ne voliš
nikad
ni da me pitaš kako sam