o pelinu umesto krvi
i
treba da se obuzdam
a tako mi teško pada da ćutim
ljubavi
kako da kažem nisam gladna i nisam žedna
kad sam i gladna i žedna i od toga pijana
onda uzmem fotoaparat i lovim noć u gradu
onda lovim noć van grada
lovim gusti mrak
mrak me lovi
lovim mrkle leptire i umršene puzavice
onda ulovim sovu
drugujem sa žabokrečinom
čistim je skidam nahvatanu bakovinu
i upadam u baru
vadim noge iz blata
ovoga puta baš sam se zaglibila
dobro ukotvila
onda je svanulo
dvoličje grada okitilo je svoje oči svuda po mojoj kosi
a
meni najveća briga bila posao koji se zove sreća
kako da pročistim pesmu
kako da poništim sve te epitete i metafore i simbole i anafore i epifore
morfomore
a da ostanemo živi
zato
treba da se obuzdam u čišćenju u raskićenju u pranju
treba da se obuzdam u ovim svestranijama
bolu moj
jedini pravi bolu moj
jer
šta sam bogu
ako se samonevolim
ako se samotrpim
ako se samokrpim
i nanovo rašivam
oči moje od pelina