Izbezumljeni sobom
ne mogu videt samog sebe.
Ali prave stvari su
skromne i ponizne.
Prave stvari nikada ne lažu.

Da li anđeli postoje?
A ja vas pitam
Ko bi onda leteo bez njih?
I ko bi ikad mogao da padne?
Zar vam je leš života
zaista dovoljno krupan
da izvučete oči iz mrtvih snova?

Kristova patnja jeste
od neuništivog čelika
ali ipak on nije bio čovjek
nego samo onaj koji pati
a to je zapravo svako od nas.

Krist neče doči
Jer je on oduvjek ovdje
sretan među zvezdama
koje uzalud svjete
u tamu izbezumljenog uma.

Sad vam kažem
sad ili nikad srest
ćemo se u paklu snova
i podtakniti vatru
sobstvene radosti Biti.

Uz veliko poštovanje
svima koji vas čitaju.
Izbezumljeni pjesnik

Vid Sagadin Žigon.