Dva događaja, gotovo u istom trenutku, povezali Srbiju i Hrvatsku, iako na prvi pogled nemaju nikakve veze, a, zapravo, govore o istom problemu, a i rešenju,
silom, na još veću silu, u odbrani golog života, po cenu kazne i stradanja

U Hrvatskoj, momak, u ranim dvadesetim, kome je svega preko glave, maltretiranja, ponižavanja, ubio narko dilere i uterivače dugova
U Srbiji, žena, isprovocirana, ponižena, maltretirana na ulici, udarila komunalnu policajku

Na ponižavanje, odgovor, samoodbrana, gde braniš goli život, i ono poslednje što ti je ostalo
Kada više ne možeš da izdržiš, zbog terora kome si godinama izložen

Veliki deo građana Hrvatske staje na stranu mladića koji je ubio, uvereni da drugačije nije moglo da se reši, i ko je pokušavao legalnim putem znaju kako je prošao, nikako
Kriminalci uvek pobede, “običan” građanin tu nema nikakve šanse

Veliki deo građana Srbije staje na stranu žene koja je branila svoju robu, od koje je živela, tačnije preživljavala
I da je na povlačenje, cimanje, blamiranje pred svima
Pod pretnjom “hapšenja”, u besu, udarila predstavnicu države u uniformi

Ko ima prava da muči i maltretira

U prvom slučaju država ne hapsi narko dilere, obračunava se sa njima čovek iz naroda
U drugom slušaju država hapsi ženu koja prodaje najobičnije stvari na ulici, da bi preživela, prehranila decu

Tu se vidi ko ima pravo na silu, nad običnim čovekom, a čim običan čovek primeni silu
Kraj, gotovo, robija

Komunalna kada tuče, gazi, to je legalno – samo radi svoj posao – ko je imao prilike da doživi, zna o čemu pričam
Narko – dileri I kriminalci kada tuku, to je legalno – samo rade svoj posao, niko im ne sme ništa – ko je imao prilike da doživi, zna o čemu pričam

Ali “običan” čovek kada primeni silu, kako već zna i ume
Svali se lavina osude na njega jer je prešao granicu i uradio zabranjeno

Pod onim da je neuračunljiv

Naravno da jeste, ali njegovo ponašanje je reakcija na ono što proživljava svakodnevno

Ko tu prelazi granicu, i ko je, u stvari, žrtva
Ko maltretira, a ko je maltretiran

Da li oni koji profitiraju, sa jedne strane tuku i pljačkaju, a ne daju da se braniš, i vezuju ti ruke
Ili taj neko ko kaže – dosta, ja vas se više ne bojim
Živeći godinama u strahu, svestan da je nevin naspram svih onih kojima se može mnogo šta

Podrška javnosti koju je dobio mladić koji je ubio, i žena koja je udarila
Govori koliko je ljudima svega preko glave
Pre svega straha da izađu na ulicu, žive i rade normalno, a da ne budu ponižavani

Sa jedne strane od kriminalaca, a sa druge strane od predstavnika države
Koji u njima, građanima, traže lopove, kriminalce, maltretirajući ih za sitno
Dok prave kriminalce, koji su ojadili sve pred sobom, ne dira

Zato je mladić koji je ubio, heroj, u očima mnogih
Svesnih da se ne može drugačije, i da su i sami bili ko zna koliko puta u iskušenju da urade isto, ili neko njihov najbliži

Zato je žena koja se obračunala sa predstavnicom države, heroj, u očima mnogih
Svesni da su i sami bezbroj puta bili u sličnoj situaciji
Gde im je udareno u ono najsvetije – poštenje, i pokušaj da zarade za goli život I porodicu
Bez da kradu, i uzimaju iz tuđeg džepa

Nije ni čudo što je “Džoker”, u moru dobrih filmova, ove godine, tako snažan utisak ostavio
Možda ne zato što je najbolji film
Nego zato što je “malom” čoveku svega preko glave
I primoran je da se brani, kako zna i ume
Ponižavan i gažen na svakom koraku, braneći vlastiti život

Tek će se govoriti o ovim slučajevima, i nije ni čudo što su se advokati javili besplatno da ih brane, uz ono – ko koga ima pravo da maltretira
I uzima pravo na ono najsvetije – slobodu i pravo na dostojanstven život bez da te gazi

Ljudima je dosta svega, i ono što se dogodilo, u Srbiji, i Hrvatskoj
Dokaz je koliko je ljudima terora preko glave
Da će početi da preuzimaju pravdu u svoje ruke

Po cenu i da stradaju

I negde duboko u sebi, najdublje, ih razumem
Branili su ono najsvetije, svojim rukama, kada već nije imao ko da ih brani
I stane na njihovu stranu

I da nisu bili priterani u ćošak, godinama ponižavani, to ne bi ni uradili
Pre toga dugo vapeći da budu ostavljeni na miru

Niko ih nije čuo, dok nisu uradili što su uradili
Sada su u zatvoru
Ali jednom će im savest bitimirna

I što je podjednako važno, javnost ih je razumela, koja oseća to isto, a ruke su im vezane, do jedog trenutka