Ko je išao u Lazu Lazarević, psihijatrijsku ustanovu, zbog svoje struke, da sluša razne pacijente, njihove ispovesti
I ko je išao na razne pesničke večeri, može da vidi dosta sličnosti
Posebno kod onih koji predstavljaju mrak kao nešto lepo, pozitivno

Isto jedan čovek priča o svojoj sjebanosti, a drugi slušaju, pritom pesniku i aplaudiraju
Samo što je jedan pacijent, a drugi umetnik, koji sve to zna da kaže, možda, na ubedljiviji način

I uvek su mi bili bliži pacijenti u Lazi, koje sam slušao, od takvih pesnika
Nisu prodavali svoju nesreću, medijski, negde duboko u sebi su znali da to nije pravi život, i hteli su da izađu iz svega toga
Nisu pričali o svojim problemima kao nešto cool, strava, prava stvar, nego kao vapaj da se izađe iz tog mraka
Tama je bila put do svetlosti, a ne samozadovoljni hod po svemu tome

Kada se umetnost pretvori u prenošenje mraka, kao nešto IN, što se sve više radi
Jasno je da tu nešto nije u redu

I da je društvo koje to slavi i na šta aplaudira, skrenulo u ozbiljnu patologiju
Kada kroz najniže porive doživljava katarzu
A što je nešto životnije i razdraganije njima je pliće i pogrešnije

Toliko su duboko u mraku da ne znaju ni za šta drugo osim za mrak

Zato je nihilizam zarad nihilizma toliko opasan, gde se sve relativizuje
I sve je glupo, i sve je sranje, i sve nema smisla

Ti si danas plitak ako nisi mračan

Ti se foliraš ako imaš veru u sebe i zračiš samopouzdanjem

Ti si lažov ako kažeš da nisi u depresiji i da si zadovoljan sobom

Prosto ti ne veruju ljudi kada kažeš da si dobro, da ti sve ide po planu
Ubili bi te zbog toga, zbog zavisti koju osećaju, netrpeljivosti
A ako kažeš – sjeban sam, sve je sjebano
Onda si njihov drug, brat, onda te vole, onda si njihov –

Kada ljudi žive mrak, sve što nije mračno, njima je lažno
A možda su oni samo izgubili bitku sa sobom
I neće da veruju ni u šta što nosi u sebi život i oslobađanje

Ima, sve ima smisla
Samo ga treba pronaći, i pokrenuti u sebi

Samo što su ljudi toliko zaraženi mrtvilom da u svetlost više ne veruju
To je kao kada umirući čovek misli da su svi bolesni
Ili kada narkoman misli da su svi narkomani
Ili prostitutka da su sve žene takve

Nisu

Zašto svi idu ka mračnoj umetnosti, destruktivnoj, mrziteljskoj

Zašto na to ljudi danas više reaguju, nego na ljubav, iskrenost, čistotu, dobrotu

Zato što su beskrajno sjebani, i sve što živi punim plućima, ili pokreće
Njima je neprijateljsko, strano

Zato su mi svi oni pacijenti koje sam slušao u Lazi bili daleko pošteniji
Pričali su bez ikakvih iluzija o sebi, i o tom mraku, u kome su
Ne kao nešto pozitivno, nego kao problem koji bi da reše

Njima je stalo da se iz svega toga izvuku, a ne da veličaju

Bez želje da iko krene tim putem
I da u tome vidi spas, izbavljenje, šansu

Zato je pesma jednog deteta koje još nisu ubili u pojam
U životnom smislu
Veći podvig od ništavila najbolje pesme

Nosi poruku da se život uvek iznova rađa
Uprkos svemu, uprkos svima

I uvek će se rađati

Treba biti na strani života
I to je jedan od dokaza da i dalje veruješ u život
I da te ništavilo nije uzelo pod svoje