OTKRIĆE

Završilo se još jedno poglavlje večnosti.
Stranice ispisane danima
buncaju slatkom jezom postojanja.

Napolju se gole grane trzaju na vetru
poput vezanih bolesnika
u tvojoj bolničkoj sobi.

Kad neko niz hodnik poviče:
“Sestro!“ –
po broju udaraca potpetica znaš
u kojoj sobi će krevet
biti pretvoren u pistu,
čija duša će ćutke
poleteti u nepoznato.

Ti bespomoćmo ležiš.
Slušaš kako ti noć
prepričava tvoj uzbudljivi život,
dok bistra tečnost
kaplje kroz iglu
u tvoju usamljenu venu.

Sahara u tebi i oko tebe,
između zidova postoje samo
žeđ noći i samoća.

Na tren, vidiš Njezin ozaren lik,
sazdan od svetlosti neonskog sunca
što s tavanice žari ti oči.

Onda, radost! Otkriće da postoje
velikodušna prostranstva lepote,
muzika, more i mit o savršenoj ljubavi,
stihovi pisani da budu tvoja sudbina.

Duša koja to traži, nalazi i vraća se.