1.
Sve je počelo još u neolitu, tada je u naselju nadomak grada nastajalo ono što danas zovemo Starčevačka kultura, a dolje na jugu, na Pelješcu more je potapalo svijet.

2.

Срео сам Срђану на путовању групе песника за Гаџин Хан. Ишли смо на „Миљковићеве поетске свечаности“. Срђана је послуживала у ресторану на бензинској пумпи OMV. Кад је чула да смо песници, питала ме је да ли може да добије књигу са посветом. Рекао сам да имам само ону из које ћу читати у Гаџином Хану, али да ћу поново туда пролазити следеће седмице кад будем путовао у Ниш на другу књижевну манифестацију и да ћу јој свакако понети књигу.

3.
Putovali smo taj petak prema Pančevu na književne susrete. Petak, kraj tjedna, nekako se činilo i kraj je tog kratkog mjeseca veljače, iako je ova godina prestupna. Sve je išlo odlično do Pupinova mosta kod Beograda. Dok smo se primicali mostu, suputnicima sam upravo raspreo priču o Pelješcu i Trpnju, moru i jednoj Danici koja je tada bila klinka. Napisao sam joj neke stihove u teku koju je uvijek vukla sa sobom, rekoh, a danas ona živi u Zrenjaninu.

4.
Kada je o Pančevu riječ, njegovo područje bilo je naseljeno još u neolitu, pet tisuća godina prije nove ere. Prvi pisani trag, koji možemo smatrati pouzdanim, u dokumentima se spominje u XII. stoljeću kao naselje Bansif. Točnije 1153. godine o njemu je zapis ostavio arapski geograf i putopisac Abdulah Muhamed El Idrizi u svojem djelu “Poznavanje Balkanskog poluotoka”, nazivajući ga važnim trgovištem.

5.
Na moru, na polutoku Pelješcu, kojega u nekim dokumentima nazivaju otokom, mjestašce Trpanj i kamp ferijalaca. U sjećanjima još zvonko odjekuju šezdesete, hipi pokret još nije dokrajčen. U ferijalnom kampu Grič svake večeri svira legendarni bend ‘Drugi način’, gostuje beogradski teatar ‘Levo’, glumac Zijah Sokolović s monologom ‘Glumac je glumac, praši i Azra Džonija Štulića.

6.
Književnost u četiri godišnja doba/Kњижевност y четири годишњa доба/ zima/зима/ Pančevo/Панчево/grad susreta/град сусрета/ Starčevo – grad Pančevo/Старчево – град Панчево/vjesnici proljeća/весници пролећa: Marijan Grakalić/Маријан Гракалић; Bosiljko Domazet/Босиљко Домазет; Enes Kišević/Енес Кишевић; Domagoj Margetić/Домагој Маргетић; Darija Žilić/Дарија Жилић; Naida Mujkić/Наида Мујкић; Tamara Čapelj/Тамара Чапељ; Rasim Zlatan Pršte/Расим Златан Прште; Jovica Ilić/Јовица Илић; Saša Jelenković/Саша Јеленковић; Tomislav Marinković/Томислав Маринковић; Jasmina Topić/Јасмина Топић; Nemanja Rotar/Немања Ротаp.

7.
Тако је и било, ускоро сам поново био на истој бензинској пумпи. Питао сам девојку која је пришла да нас послужи да ли ради Срђана. Рече да ради, али тог дана с друге стране аутопута. Питао сам је да ли могу њој да оставим књигу за Срђану, она је некако весело пристала и са послужавником и мојом књигом отишла да послужује друге госте.

8.
Naselje je i ranije mijenjalo imena, od Panucea, preko Panoča, pa Bansif, zatim Panuka, a onda Pančal, Panseg, Pajčova, Panzova, Čomva i Pančova, već prema tome koji su narodi tu živjeli, od Rimljana, Kelta, Huna, Avara, sve do Slavena, Mađara, Tatara, Turaka, Nijemaca.

9.
Danica, govorim suputnicima, dok vozim preko Pupinova mosta, javila mi se evo nedavno iz Zrenjanina. Poslao sam joj i poruku da ćemo večeras biti u Pančevu, dodajem – i uz škripu guma i brujanje motora, umjesto ravno, skrećem desno, prema Zrenjaninu. Suputnici bez komentara, slušaju moju priču kao da ništa nije bilo.

10.
Од тада сам бар десетак пута свраћао на ту бензинску пумпу, увек се распитујем за Срђану, чак и када сам чуо да више не ради ту, да се запослила негде у Крагујевцу.

11.
‘Dunav se uliva u Tamiš, iz svih mora iz svih okeana, Pančevo, to je kad se vratiš, u samoga sebe jednog dana…’ (Miroslav Mika Antić)

12.
Danica je sačuvala tu teku s pjesmama, rekla mi je to preko fejsbuka, govorim, dok se zapravo udaljavamo od Pančeva u kojem trebamo nastupiti još večeras. Negdje, već nadomak Zrenjanina, Graxi veli ‘čuj, mi trebamo biti u Pančevu za sat vremena’. Počne i neka vijavica, smračilo se, neki nas čovjek umjeri ‘idite bre preko Opova da se ne vraćate’ – i tako stigosmo do Pančeva. Bez teke sa stihovoma napisanim priije više od trideset godina.

13.
Pančevo je po tradiciji pivarstva poznato od sredine XVIII. stoljeća. Pod imenom Srpska Sparta poznato je i radi čestih bitaka na granici monarhija, Turske i Austrougarske. Odlaskom turskog imperija, 1716. godine, cijeli Banat (Tamiški Banat) ulazi u sastav Austrougarske kao autonomna oblast.

14.
‘Čovjek je nomad po srcu svom, po misli svojoj, po idealima svojim. On je nomad po volji Božjoj koja ga je stavila među ogromna prostanstva neba i zemlje…’ (Isidora Sekulić)

15.
Недавно сам поново свраћао. Средовечну жену која је брисала под у ресторану питао сам да ли је познавала Срђану и зна ли где је сад. „Како да не“, рекла је, „она је овде радила пре десет година, знала сам је, дивна девојка, али где је сада не знам“.

16.
Poznate osobe koje su rođene ili su živjele u Pančevu: Vasa Živković, Jovan Jovanović Zmaj, Mihajlo Pupin, Uroš Predić, Đorđe Vajfert, Branislav Nušić, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski, Jovan Bandur, Milan Ćurčin, Miroslav Antić, Julije Bauer, Milorad Bata Mihailović, Olja Ivanjicki, Stevan Bena, Nađa Higl.

17.
У међувремену ми је уредница књижевног часописа „Кораци“, који излази у Крагујевцу, предложила да напишем причу о Срђани, коју би она објавила у часопису. Нада се да би часопис мога стићи и у Срђанине руке и да би се јавила кад схвати да се већ десет година распитујем за њу. А ја бих је само питао да ли је добила књигу коју сам јој послао.