Kada na scenu stupi virus, svi su sumnjivi.

Na selu sam ovih dana, pošto znaju da povremeno putujem, neće da se rukuju sa mnom, za svaki slučaj, ko zna odakle dolazim i šta im nosim.
Zdravo, zdravo, i nastavljaju svojim putem. Čudno me gledaju, i misle se u sebi – baš si sad na’šo da dođeš!
Odem kod frizera, na vratima pitaju – da li kašljem, imam temperaturu?!
Kažem – odoh po zdravstveni karton, pa se vraćam.
Friziraju me plastičnim rukavicama. Muški frizeri. Kažu mi – mi kao ginekolozi.
Kažem – valjda ko urolozi – posto se ginekolozi bave ženama.
Jednom tri puta pucaju rukavice, drugi mu kaže – valjda si sa prezervativima veštiji.
Smeju se.
Rešio sam da vidim neke prijatelje, i familiju, neki ne otvaraju, za svaki slučaj.
Sumnjiv sam. Čujem da su tu, ali isto tako čujem da neće da otvore.
Odlazim kod oca, dočekuje me sa alkoholom za ispiranje, prvo dezinfekcija, pa onda mogu kod njega.
Poznanik priča kako je pripremio kolibu da se skloni, ako bude epidemija, kaže – imam sve što treba, bar za 3 meseca života.
Pitam ga, kroz šalu, da li mogu kod njega – kaže – da, ali na seno da spavam.
Prolazim pored kineske radnje, velikim slovima piše – sniženje!
Nikoga unutra.
Uzimam psa u ruke, deda viče – ostavi to kuče, oni su glavni prenosioci.
Ko kaže, pitam, deda ko iz topa – Vučić!
Svi vide koronu, svuda korona, u svakome.
Svi su sumnjivi.
Poznanici šaljem link da nešto vidi, slike… Pita – šta je to, virus?!
Kazžm – da
Momentalno vidim da mi blokira poruke.
Ako je sada ovako, kako će biti sutra?
Izgleda da ću stvarno kod onog čoveka, na seno, ne iz straha od virusa, nego da odmorim glavu od svega.
Jedno je sigurno, da smo ovako složni oko virusa primitivizma, a pandemija nikako da prođe već decenijama, gde bi nam bio kraj.
Preživećemo koronu, ali viris primitivizma, teško.

Tu smo ga tek naje…