Dan peti. Ili šesti, više ne znam tačno. Polako gubimo osećaj vremena i više ni ne brojimo koliko dugo smo zatočeni po kućama. Na severu, gde je epidemija počela ranije, neka mesta su već nedeljama u karantinu. U mestu Codogno, koje je bilo jedno do prvih žarišta, ponovljen je test svim stanovnicima i svi rezultati su negativni, jer su se doslovno pridržavali mera koje je vlada propisala.
Rim je sablasno pust. Italija se zaustavila. Ne rade škole, fakulteti, radnje, barovi, teretane, muzeji, galerije, frizeri, preduzeća, mnoge fabrike, restorani, tržni centri…Od juče su u Rimu zatvoreni i svi veliki parkovi. Italijani se disciplinovano pridržavaju propisanih mera i izlaze isključivo da bi kupili hranu ili, na kratko, prošetali pse ispred kuće. Mi nemamo psa pa tako smemo da izađemo iz kuće samo u nabavku, do najbliže samoposluge. Ovaj put skoro da i nije bila potrebna policija koja zaustavlja sve one koji se nađu van kuće i traži od njih autosertifikat i objašnjenje, već su i sami ljudi shvatili da je jedini način da iz svega ovoga izađemo – izolacija.
Italija je jedna velika i ozbiljna zemlja, bez obzira na to šta neki, nedobronamerni, o tome mislili. Ona ima jedan od najboljih sanitarnih sistema na svetu i vrhunske lekare. Sever zemlje ima moderne, dobro opremljene, bolnice ali i pored svega toga taj region je u ozbiljnim problemima a mesta, za sve bolesne kojima je potrebna intenzivna nega, počinje da nedostaje. Ukoliko epidemija poprimi ove razmere na jugu zemlje, situacija bi, iz vrlo loše prerasla u dramatičnu. To je jedan od razloga zbog kojih je Italija uvela ovako drastične mere koje će biti veliki udarac za njenu ekonomiju. Ali, ovo je ispravna odluka. Italija je, umesto da čuva svoju ekonomiju, odlučila da čuva svoje građane. To je jedini pravilan način razmišljanja.
Svi mi koji smo ovde, verujemo ovdašnjim lekarima i stručnjacima da rade sve ono što je potrebno da bi se ova nesreća zaustavila. Imamo osećaj da se nalazimo u sigurnim rukama i da ljudi koji vode ovu zemlju znaju šta rade. Sada nije trenutak za politička prepucavanja i ljudi su to razumeli.
Za 38 godina, koliko živim u Rimu, nikada ništa slično nisam doživela. Plašim se da ovaj scenario čeka i mnoge druge, ali da neće sve zemlje biti na visini, ovako teškog, zadatka. Italija jeste. (Facebook)