ZAPIS O PUSTOJ KUĆI

Nisam izlazio iz auta.
Takav sam ja.
Kad nešto pregorim, to za mene više ne postoji.
Žena obišla majčin pa očev mezar, malo ušla u pustu kuću, očitala brojila, zavrnula-odvrnula slavine, pokupila račune iz poštanskog sandučeta.
Ne dam joj da plače.
Valja nešto suza sačuvati i za buduće prilike.
Pogledaj, velim, kuću.
Šta vidiš ?
A kuća kao da se u sebe strovalila, od neke svoje guste tuge.
Vidim, kaže, vidim.
Kući je potrebniji čovjek nego čovjeku kuća.
Nismo do Sarajeva riječi progovorili.