tebi što pišeš jednu te istu pesmu
.
napisaću ti pismo kad budem pobedila
ovaj podsmeh svim pesnicima
što misle da su čudo napravili
ako su pjesmicu napisali
ne shvatajući da ju je već neko napisao
samo je nisu pročitali
pa misle da su otkirli toplu vodu
jest upravo ću ti takvo pismo napisati
u kojem se i sebi rugam
dok pišem kako se nekome rugam
a on oseća kako će od pluća punih pesme prsnuti
zaboravljajući da se svakog minuta neko oprašta
od ovog ništavnog sveta
što okreće glavu poput veštačkih suncokreta
iz kineskog tržnog centra
od laži prevara licemerja egoizma
boji se pući će plastika njegove duše
a sva je filozofija u tome
da ništa u ovom momentu ne postoji
do ljubavi prema tebi kojem sve ovo mogu da kažem
a da me ne shvatiš pogrešno
da ne shvatiš da je ovo moje trajno mišljenje
saplešću se o prvu sopstvenu pesmu
i biću mali bog jedan minut
tu negde u nizovima njenim
i opet ću posle da razmišljam o propadljivosti
i opet ću da se rugam svima
možda sebi najviše