I sada, kada je već dugo nema
Prisutnija je nego ikad

I nekada, kada nije bilo škole i grada koji nije obišla
Pročitala nekoliko pesama
Zagrlila neko dete
Probudila ono nežno, najnežnije…

Što nam više nedostaju, više joj se vraćamo

Može Desanka bez nas
Mi bez nje ne možemo

Dala nam je sve što je mogla
I nije tražila ništa za uzvrat

Takva je bila, beskrajno skromna
Da bi se i sada branila ćutanjem

Na nama je kako ćemo to da vratimo
Ne samo prema njoj
Ali posebno prema njoj

Kao jednom od retkih ženskih glasova nekog drugog vremena
Koje nisu uspeli da obesmisle

Pričala je i pevala Desanka na svoj način
Tiho, mudro, plemenito
Grejući generacijama srce i dušu

Ko će bolje sve da nas spoji
Ako ne Desanka

Ko nam je bolja veza
Prošlih i budućih dana
Ako ne Desanka

Što reče Brana Petrović za nju
Na ranu da je privijaš

Da li imamo na to pravo
Na takve ljude, na takva sećanja, emocije…

Ili da i nju zaboravimo

A i šta će nam
Neka tamo baba

Čija je duša milovala generacije
Čitav jedan narod od Triglava do Đevđelije
Od Subotice pa do Vranja
Od prvog razreda osnovne pa i posle, mnogo posle…

Vratite nam Desanku
Ne zbog nje
Nego zbog nas

I želimo bar jednu pesmu da čujemo dnevno na nacionalnom servisu
Umesto kojekakvih

Zašto ste plaćeni

Ako ne Desanku, koga u knjige

Ako ne Desanku, koga na televizije

A i kakva je to poruka nekoj novoj deci, da je ona nebitna
Koja su se ugledala na nju

Nikakva

Koja bi isto tako stihom i pesmom kroz život
Kao i ona

Ne uskraćujte im pravo i na to

Oko mnogo čega ste se ogrešili
Nemojte i oko nje