MALO GDE SAM VIDEO TAKAV PONOS NARODA, NA SVOJE, KAO U HRVATSKOJ

Pošto već desetak godina gostujem u Hrvatskoj, i gotovo da nema većeg grada u kome nisam bio, bio mi je fascinantan hrvatski patriotizam, i mnogo puta sam bio ljudski dirnut

Ne bih ovde uopšte da otvaram politička pitanja, rat, oni koji me znaju, znaju da sam potpuno van toga, još bi sa raznih strana krenule te teme, a to nas je i razdvojilo
Hteo bih o tome šta nas spaja, a spaja nas mnogo šta

Rećiću samo da sam uvek, ali uvek, bio sa radošću dočekivan
Nikada u Hrvatskoj nisam platio smeštaj, a bio sam nebrojano puta, pritom nikakve rodbinske veze nemam tamo
Dočekivali su me ljudi, po ljudskim osnovama, tako me i ispraćali
Bez svađa, teških priča, bez da mi padaju na pamet negativna iskustva

Hteo sam nešto drugo da kažem, i da sam posebno tamo naučio kako se voli svoja zemlja

Hrvati su zaista zaljubljeni u Hrvatsku, i to je posebna ljubav

Što se najbolje vidi leti, ili kada ostanu u penziju, koji se broj njih vraća

Ili kada igraju u nekom sportu, kakva je to podrška, bukvalno sve stane na ulicama

Hrvati vole Hrvatsku, i mi koji dolazimo sa strane, to najbolje vidimo
Kako se odnose prema moru, prirodi, ljudima

Koliko samo zastava…

Stvorili su to nešto specifično, svoje, i vidi se da poštuju

Sedeo sam pre neko leto sa književnikom Predragom Raosom, kod Duje, u Splitu
Iako ga nema puno u medijima, fasciniralo me kako mu narod prilazi, kako se komunicira na ulici, kao da im je rod rođeni, a mnogi su ga videli prvi put uživo

Zatim ljubav prema Draženu Petroviću, šta je sve napravljeno nakon njegove smrti
Koliko lepih pesama, posebno “Život leti kapetane”

Bukvalno da čovek gleda i plače

Slično i sa Krešom Ćosićem, ni na koji način nije zaboravljen

Nedavno sam gledao film o uspehu fudbalske reprezentacije iz 1998.
Ti vidiš beskrajnu ljubav koja ne prestaje da isijava iz tih ljudi, dok pričaju o svemu tome

Posebna emocija, posebna strast

U Splitu su mnoge značajne ličnosti dobile svoj kutak u gradu, beskrajno puno poruka

Pa i “Pričigin”, samo u Hrvatskoj je mogao da nastane, i nigde više, pa legendarni Mosor, Pervan…

Treba se setiti kako je ispraćen Oliver Dragojević, pa ko je na ovim prostorima imao takav ispraćaj, mislim da ni Tito…

Ili ljubav prema Arsenu Dediću, i njegova tiha, a veličanstvena genijalnost, koja je večna

Tek tamo sam naučio šta je lokal patriotizam, ali iskreni
Koji hoće da prihvati drugoga, kao što su mene uvek prihvatali, jer sam sa puno znatiželje hteo da upoznam ono njihovo

Kada se desilo Severini šta joj se desilo u Hrvatskoj su žene masovno nosile majice sa porukom – svi smo mi Seve

I, zaista, koja žena nije pomalo Seve?

O osvojenom Wimbldonu Gorana Ivaniševića se i dan danas priča, kao da je bilo juče

Na splitskoj rivi u onom bračkom kamenu, ili šta li je već, po kome se hoda, uklesana su imena svih osvajača medalja rodom iz Splita

Nedavno se cela Hrvatska digla na noge što njihovom Toniju Kukoču nije dato više prostora u filmu “Poslednji ples” o Džordanu i Bulsima, tog vremena

Treba reći i da je prva petorka koja je osvojila prvenstvo sveta, u Ljubljani, pre tačno 50 godina, inače prvo zlato za Jugoslaviju, bila iz Hrvatske – Plećaš, Tvrdić, Šolman, Skansi, i Ćosić
Duci Simonović je ušao nešto kasnije, i nije nijednom izašao do kraja utakmice

Mene, kao čoveka knjige, posebno su fascinirale njihove biblioteke
Toliko sam lepih video

Čini mi se da se, ma šta oni mislili, i dalje dosta brine o knjizi

Mnogi umetnici su za život izabrali Rijeku, Istru…

Setite se gde je živeo Orson Wels, gde je Džems Džojs pisao svoju čuvenu knjigu, gde je Balašević nedavno kupio kuću?

Zatim Vedrana Rudan, po načinu na koji piše, ti savršeno vidiš koliko je ona izraz tog duha, mentaliteta, lucidnost dovedena do savršenstva

I zato je toliko popularna regionalno, zato što je spojila lično i univerzalno

Uvek sam se pitao da li bi Crvena Zvezda bila prvak sveta da Robi Prosinečki nije zaigrao za Zvezdu?

Stalno se ljudi otimaju oko porekla Nikole Tesle, Radeta Šerbedžije, čak i Mirka Filipovića, koji je već dugo jedan od najvećih hrvatskih brendova u svetu

Meni je bilo manje važno odakle su, više da ih poštujem, i da naučim nešto od njih

A naučio sam mnogo

Mnogi koji pišu o Hrvatskoj, pišu napamet, da bi o nečemu pisao, treba živeti, osetiti, videti, dodirnuti, za to nisu dovoljni dan, dva
Nego godine i godine života, iskustava

Mnogo su mi bezrezervne ljubavi dali, bez da su tražili bilo šta za uzvrat

Pošto smo se osetili kao ljudi

Kada bih nabrajao sa kim sam sve drugovao, sa ljudima i iz javnog života, a i ovako, bio bi to poduži spisak

I teme nikada nisu bile politika, rat, već šta nas sve spaja, koje sve ljubavi, i prema čemu

Bio sam najsrećniji kada sam video da se dvoje mladih vole, iz Srbije, i Hrvatske

Bilo je toga i kod mene, naravno
I to su mi možda neke od najlepših životnih priča

Umalo da zaboravim Željka Malnara, i genijalnu “Noćnu moru”, koju nijedan rijaliti na svetu ne može da ponovi – čista anti-televizija, na televiziji

Ili moja drugarica, Arijana Čulina, koja je studirala glumu u Beogradu, a već decenijama ne prestaje svojim duhom da osvaja, gde god da se pojavi

Toliko lepih iskustava nosim iz Vukovara, Osjeka, Pule, Rijeke, Splita, Zagreba, Rovinja…

Nema dana da mi se neko ne javi iz tih gradova, i mnogih drugih

I sva ta divna predivna ženska imena – Karla, Barbara, Dora, Klaudija, Tihana, Mia, Lucija, Rita, Petra, Franka, Lora, Paula, Barbara, Matea, Franka, Helena…
Kojima sam potpisivao knjige, koje su mi dolazile na nastupe
Da ne nabrajam i muška, od Brune, Josipa, Ante, itsl…

Ali svako od tih ljudi za mene je bio jedan novi svet, horizont, svemir

I jedna nova životna radost, sazrevanje, rast

Nemam taj kompleks da pohvalim ono što je dobro
Ono što sam naučio tamo
Ili dobio od njih

A dobio sam mnogo

A verujem da sam i dao

I uvek se ta razmena osećala, ljubav

Nisam od onih koji će da priča priču da treba da idemo negde ponovo zajedno

Ne, ne moramo

Ali je mali milion razloga da se poštujemo
Učimo jedni od drugih

Da se ponovo volimo, kao nekad, ili kao nikad do sada

I što da ne

Da se rode neke nove ljubavi, neka nova deca

To su osećaji koji me već dugo prate

I to što sam preživeo, i osetio, hteo sam da podelim sa svima

Dosta više teških reči

Podela

Hajde da stvaramo zajedno

Kako kaže naslov onog čuvenog filma o Draženu i Divcu – jednom braća, uvek braća

I da naučimo da se poštujemo, pružimo ruku, za ono što je dobro
I za ono što je bilo dobro
I za ono što će biti dobro

Za mene je budućnost ljubav, stvaranje

A vi kako hoćete

Moju stranu znate, stranu čoveka

A tamo gde su ljudi tamo sam i ja

U želji da objedinim, a ne da svađam, i tražim razloge za mržnju