Osuđen je na samo godinu dana kućnog pritvora, sa nanogicom
A mi smo na Željka Mitrovića i njegovo ispiranje mozga osuđeni već 30 godina, i ko zna još koliko ćemo još

Andrea je ubijena, neko bi za ubijeno pseto više odgovarao nego za nju
Za jadnu nju
Za divnu nju

Čiji osmeh i pojava sve govore, o kakvoj duši se radilo

Andrea je ubijena, isto kao što se već godinama ubija svest naših ljudi Pinkom
Tačnije ispira mozak
Farmama, zadrugama, i ostalim smećem koje dolazi odatle…

Gde su Kije, Lune, Slobe, i ostali nesrećni likovi naše stvarnosti
Dobili hiljade i hiljade sati, za razliku od nas
Koji sekund nismo videli ni na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom

Nikad

Nije samo Andrea ubijena

Ubijeni smo svi mi, zajedno sa njom

Od nekih drugih tatinih sinova

Koji rade ono što rade, a ne odgovaraju

Ali zato mi odgovaramo umesto njih, i plaćamo cenu
Stanjem u društvu
Besmislom u koji nas guraju

I dalje tvrdim da je Pink veću štetu naneo Srbiji od Nato pakta
Bombe dođu i prođu, učine narod složnim
Ovaj otrov ne prestaje

Nalik kanceru, izjeda i tera sve ono što vredi…

Koliko je samo ljudi skrenulo sa puta zbog tog smeća
Od ranih devedesetih, pa sve do današnjeg dana

Što je našem narodu gore, gazdi Pinka je bolje
Koji, kao niko, zarađuje na ljudskoj muci i gluposti

Sklopio bi pakt sa samim đavolom, samo da proširi svoju imperiju

Razmišljam o Andrei često
Njenom ocu Savi
Majci, profesorki na filološkom fakultetu u Beogradu

Ne znam šta da im kažem
Osim da im pružam podršku

Svi večeras treba da se setimo Andreje
Njenih roditelja

I “pravne” države u kojoj živimo

Gde smo zamorčići kojekakvih poremećenih likova
Kojima služimo kao eksperiment u rijalitiju

Pitam se samo dokle

I dokle će to ispiranje mozga da traje

Slava tebi Andrea

Kažu da se ništa ne dešava slučajno
Ne znam
Nadam se samo da će tvoja nevina žrtva bar nekome da otvori oči

Meni jeste

I to mnogo