LETNJE VEČE U BRANZVIKU

U paralelnom životu još uvek hodamo
skrajnutom ulicom
iza bučnog bulevara
povoda za zabavu
i recitujem ti jedino što umem
na drugom jeziku
drugom jeziku za tebe
drugim jezikom za nas
iznenada u tom mraku
među nepoznatim ulicama
samo da se bude negde
sa tobom samo negde
da se otkine deo života
U parlalenom svetu sve su ulice nepoznate
ali koračamo njima zajedno
tvoje poznato moje nepoznato
tvoje nepoznato moje nikad
ni kasnije
u krevetu
pod svetlom
ni dole na plaži u pesku
prema okeanu
drhtanje je dopiralo iznutra
recitujem ti jedino što umem
svaka reč se pretvara u ostani
ostanimo
i onda ostajemo
u tom stihu i u toj ulici
a naši životi nastavljaju dalje
bez nas