MIRKO KRŽELJ, jedan od najmlađih jugoslovenskih dobrovoljaca u odbrani Španske Republike, rođen je 1. avgusta 1920. u Splitu. Njegovo detinjstvo bilo je izrazito teško i nesrećno. Otac je otišao u Ameriku pre nego što se on rodio, a majka mu je umrla kad je imao pet meseci. Stoga je bio smešten u sirotište, skitao posvuda tako da kada je jednom završio pred sudijom, taj ga je oglasio lopovom i lažovom. Uspeo je, ipak je da završi metalostrugarski zanat od 1933. do 1936. u brodogradilištu u rodnom gradu gde je uspostavio prvi kontakt s radničkim pokretom.

Njegovo putovanje u Španiju predstavljalo je pravu pustolovinu. Prema sopstvenom svedočenju, objavljenom u Zborniku ŠPANIJA 1936-1939 (naslov priloga »Jedan od puteva do španskih bojišta », str.393-409, tom 4), Mirko Krželj, sa tek navršenih 16 godina, tajno se ukrcao krajem decembra 1936. na brod koji je napuštao veliku dalmatinsku luku, skriven u odelu u kojem se čuvao ugalj. Na njegovo čuđenje, tamo je zatekao još četiri skrivena putnika, među kojima i Juricu Kalca. Na njihovu nesreću, otkriveni su pre nego što se brod dovoljno udaljio od jadranske obale, i kapetan broda je odlučio da pristane u dubrovačku luku i preda ih vlastima. Posle trodnevnog zadržavanja i saslušavanja, islednik je odlučio da on i Jurica budu vraćeni u Split. Žandarm ih je pratio do Metkovića gde su iskrcani iz voza uz nalog da se po dolasku u Split jave policiji. Međutim, umesto da nastave za Split oni su odlučili da se ponovo vrate u Dubrovnik i okušaju sreću na nekom drugom brodu. Ponovo su uspeli da neprimećeni uđu na brod koji je plovio prema Severnoj Africi. Posle petodnevnog skrivanja i gladovanja, opet su primećeni dok su pokušavali da dođu do vode, ali ovaj put brod je bio dovoljno daleko od Dubrovnika i oni su nastavili plovidbu sve do tuniske luke Sfax (Tunis). Jurica i on, zajedno sa još četvoricom drugova krenuli su prema gradu. Imali su sreću da u jednom selu u blizini gradu sretnu jednog Arapina koji je, kao francuski vojnik, učestvovao u borbama na solunskom frontu. On ih je uputio prem gradu La India odakle su vozom mogli da stignu do grada Tunisa. Ipak, nisu uspeli da umaknu policiji, koja ih je uhvatila, poslala u Tunis, a onda su odlučili da ih pošalju u Marsej sa nalogom da se jave jugoslavenskom konzulatu. Konzul im je dao svakome po sto franaka i rekao da se dalje snađu sami. Naravno, umesto povratka u zemlju, oni su potražili i našli kontakt koji im je omogućio da vozom stignu do Perpinjana, nadomak španske granice. Iz Perpinjana, u koji su stizale brojne grupe dobrovoljaca iz raznih zemalja, dobrovoljci su prebacivani autobusima do karaule sa francuske strane granice. Odatle su krenuli peške. Evo kako Krželj, u pomenutom sećanju, opisuje te trenutke:

“Išao sam jedva osećajući tlo pod nogama. Potrčao sam. U tami sam nazirao leđa druga ispred sebe. Sa desne strane, na uzvišenju, primetio sam usamljenu zgradu.

Karaula francuskih graničara, odgovorio mi je drug na prigušeno pitanje.

Usporili smo hod. Sa leve strane bio je neki vinograd. Kao duh iz mraka izronio je vodič. Prišao je vođi puta, rekao mu nekoliko nerazumljvih reči, i ja sam video kako je vođa puta zadovoljno klimnuo glavom. Bilo je sve u redu.

Nastavili smo put uz dosta strmo brdo, pomažući se i rukama. Horizont je počeo da bledi, bilo je sve hladnije, počelo je da sviće. Obazreo sam se i spazio našeg pratioca na domaku ruke. Tiho sam ga upitao:

Gde je Španija ?

On je podigao ruku i u širokom luku pokazao u pravcu našeg kretanja:

Tamo je. Videćeš je već.

Nisam osećao noge pod sobom iako sam u njima imao dosta pređenih kilometara. Preda mnom je bila Španija, a iza mene je ostao svet sa kojim ću se tek obračunati, jednog dana. Gazio sam sa većom radošću i poštovanjem ovu zemlju nego zemlju svog rodnog grada.

U jednom trenutuku mi je zastao dah. Pred nama je bil kuća slična francuskoj karauli. Jesmo li upali u zasedu ili nas je vodič izdao? Na moje presrašeno pitanje odgovorio nam je pratilac sa osmehom:

Konačno, to su naši.“

Po dolasku u Figueras pokušali su da ga, s obzirom na njegovu životnu dob, spreče da se pridruži borbenoj jedinici ponudivši mu rad u sanatorijumu, ali on je odbio tu ponudu i pridružio se grupi poljoprivrednih radnika. Tu se razbolio se i lečen je u blizini Alikantea.

U Albasete, u kome se nalazio Glavni štab Internacionalnih brigada, konačno je stigao 26. septembra 1937. Mirko Krželj je lagao o svojoj dobi tvrdeći da je rođen 1917. Zahvaljujući tome, uspeo je da bude upućen na dvomesečni kurs za mitraljesca u Casas Ibañez, gde je sreo Augusta Cesareca koji je sakupljao svedočanstva dobrovoljaca za knjigu koja je trebalo da zastupa i propagira stvar Republike i koja je 1938 objavljena u Kanadi. Po završetku obuke, dodeljen je mitraljeskoj četi tada formiranog bataljona „Đaković“, koji je u februaru 1938, kao jedinica 129. Internacionalne brigade, sudelovao u teškim borbama za vreme frankističke ofanzive u martu-aprilu 1938. na aragonskom frontu, a zatim i na Levantu – sve do odluke o povlačenju internacionlnih brigada septembra te godine. U Kataloniju je prešao krajem januara 1939. Bio je među onim jugoslovenskim dobrovoljcima koji su se ponovo priključili republikanskoj vojsci da bi usporili napredovanje frankista i omogućili povlačenje (Retirada) civilnog stanovništva prema Francuskoj. Posle prelaska francuske granice, interniran je u logor Saint-Cyprien.

U proleće 1939 prebačen je u logor Gurs (Basses-Pyrénées), a godinu kasnije u Vernet (Ariège). Mirko Krželj se u tim logorima direktno uključio u ilegalni rad Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). U skladu s partijskim direktivama, u maju 1941. dobrovoljno se javio za odlazak na rad u Nemačku, kako bi se odatle lakše vratio kući i priključio partizanskoj borbi protiv okupatora. Sa grupom drugova među kojima je bio i Voja Todorović Lerer, pobegao je krajem jula 1941 iz mesta Espehajm u blizini Lajpciga i uspeo da dođe do Zagreba. Tu je uspostavio kontakt s lokalnim komitetom KPJ koji ga je odlučio poslati u šumu Žumberak, zapadno od grada. Zadatak je bio da se oformi partizanska jedinica za borbu protiv nacističkih okupatora i ustaških kolaboracionista. Zajedno sa još jednim španskim borcem Ćirom Dropulićem, krenuo je 12. avgusta u Žumberak gde je formiran partizanski odred “Matija Gubec”. U njegovom prvom sastavu je bilo 37 boraca, a njegov prvi komandant je bio Ćiro Dropulić. Uskoro je u odred stigao još jedan « Španac », Vjećeslav Cvetko Flores, koji je bio zadužen za celokupnu organizaciju bekstva naših radnika iz Nemačke do Zagreba. On je postavljen za novog komandanta odreda. Napadnut od strane jakih ustaških snaga, odred je ubrzo bio razbijen i raspušten, a Cvetko je zarobljen i streljan.

Nakon ovog neuspeha, Mirko Krželj je poslat u Sarajevo. Preuzeo je političko vođstvo igmanske partizanske čete koja je dejstvovala istočno od Sarajeva. U januaru 1942. postao je zamenik komandanta omladinske čete 3. kragujevačkog bataljona koji je ušao u sastav Prve proleterske brigade čiji je komandant bio Koča Popović. Mirko Krželj je učestvovao u svim bitkama Prve proleterske u Istočnoj Bosni, zatim u Hercegovini, u Zapadnoj Bosni tokom leta 1942, pa u Crnoj Gori tokom zime 1943, srednjoj Bosni tokom leta 1943. Postaje je načelnik štaba 2. tenkovske brigade od njezina osnivanja u januaru1944. i na tom položaju ostaje sve do oslobođenja zemlje u maju 1945. godine.

Dva puta je ranjavan za vreme rata i nosilac je više odlikovanja, uključujući i Partizansku spomenicu 1941. U JNA je ostao do 1955. godine. U poratnim godinama završio je gimnaziju i Vojnu akademiju i iz vojske je izašao u činu potpukovnika. Posle je radio u spoljnoj trgovini. Da bi bio uspešan i u tom novom delu svoje radne karijere, studirao je pravo, usavršio svoje znanje španskog i francuskog jezika kojima je pridodao ruski i engleski jezik. Imao je i literarne sklonosti. Pored priloga o učešću u španskom građanskom ratu, objavio je 1959. godine NARANDŽE U KRVI, roman autobiografskog karaktera.

Umro je u Beogradu 15. juna 1994. godine.

U pisanju ove beleške korišten je tekst francuskog istoričara Herve Lemesle-a dostupan na donjoj adresi.
https://maitron.fr/spip.php?article230006, notice KRŽELJ Mirko par Hervé Lemesle, version mise en ligne le 10 juillet 2020, dernière modification le 10 juillet 2020.

Udruzenje Spanski Borci 1936-1939