I sve bude drugačije
Grad, reke, ulice
Da tamo više nemaš kome da se raduješ, a ni koga da žališ
Osim nekog davnog sebe
Koji kao da je živeo u nekom izmišljenom gradu
Koji je preko noći prestao da postoji
I postao dalek, tuđ, samo ne više tvoj

Sada neke druge devojčice tu preskaču lastiš
Drugi dečaci uče akorde i provlače loptu kroz obruč
Kuvaju se ajvari, sokovi, sva moguća jela, pripremaju se užine
Prodaju se na ulici lubenice u julu, trešnje u maju, grožđe u avgustu
Psi laju, psi reže, psi se smeju
Mačke se motaju oko nogu, mačke beže

Sve je isto, a ništa nije isto
Zato što ljudi nisu isti

To je sada neki drugi svet…

A ti koračaš stazama svog detinjstva
Staješ ispred svoje stare kući ako ti je nisu srušili
Ulaziš unutra i gledaš te zidove
I neke tebi nepoznate ljude kojima je svejedno
I za zidove
I za ulice
I za tebe
I za izgubljene igračke razbacane po dvorištu
I za sve one koji su tu živeli, do juče
A sada ko zna gde su
Ako ih uopšte ima

Život se nastavlja, život se uvek nastavlja
Samo što su vaši prekinuti, nasilno
Dok ste odlazili od svog komada neba i zemlje
Gde su vas smestili vekovi
Gde su vas smestile generacije pre vas

Odlazite u nepoznato

Gde vas isto tako neće voleti
Gde vas isto tako neće želeti
Ali će vas bar prihvatiti

Samo izbeglice znaju kako je izgubiti dom
Koji nikada više nećeš da nađeš

I možda ćeš imati lepše
I možda ćeš imati bolje

Ali nikada više
Ono samo tvoje
Što su ti ostavili očevi, dedovi, pradedovi
Kojima nikada više nećeš moći da se vratiš

Kao ni u vašu nasilno prekinutu istoriju
Koja se nastavlja na nekom drugom mestu
Daleko
Ali se nastavlja