Loše vesti, jedna po jedna…Lenon bi to stavio u stih Words are flowing out like endless rain into a paper cup… kao beskrajna kiša dolaze mi vesti o odlasku dragih I pre svega izuzetnih prijatelja… endeless rain.

Juče je, pod prisilom, jedini put u svom svom dugom uredničkom stažu, dao ostavku Gruijca Spasović. Sa ovim cenzorom nije uspeo da odradi pobedu .

Gruja je bio alhemijski spoj radoznalosti, znanja, veštine argumentovanja, pismenosti, diplomatskih veština, društvenosti i poštovanja drugih.

I sve to stopljeno u čvrstu leguru ljudskih vrednosti koje sve redje, do gotovo uopšte, ne srećemo.

Redakcijski život sa Grujom je bio svakodnevi, bezbrižni piknik, na kome se talasaju svakovrsne ideje, često toliko različite kao i oni koji ih izgovaraju… od ozbiljnih teoretičara, preko pisaca lakih nota, rokera,punkera, anarhista, pesnika, romanopisaca, crtača, fotografa, slikara, muzičara, freakova, kritičara i gradskih oridjinala i još gore, političara u padu i političara koji će tek pasti, a nisu ni svesni toga, tračera, mističara, kafanskih metafizičara, entuzijastičnih početnika i penzionera, (spisak nije ni izdaleka prei kraju )… i na kraju piknika se zaključi da je bilo dovoljno mesta za sve i da će to biti odličan broj novina, zbog koga će se zakazivati vanredne sednice Tog i Tog Komiteta, pred kojim će Gruja, šarmerski, ne gaseći svoje Gauloises ili Gitanes (šta se vec našlo tih dana), u najboljoj tradiciji balkanske tvrdoglavosti i brzopoteznog šaha, podsećati političare čemu služi Štampa, a kome oni…važno je znati da se pritom,često, lično nije u potpunosti slagao sa onim što je branio, ali je primao udarce i branio prava profesije.

Kao što su svi ruski klasici izašli iz Gogoljevog šinjela, tako su ogroman broj beogradskih (i ne samo beogradskih) urednika izašao iz Grujinog balonera… broj novinara bi bilo skoro nemoguće utvditi.

Teško je zamislti novinarskog Aliju Sirotanovića, koji poput Grujice sa istom energijom uredjuje i do vrhunca dovodi Omladinske novine , Dugu, Našu Borbu i saosniva Danas sa kojim od Miloševića do Vučića, stiče časni status narodnog neprijatelja (osim u kratkom periodu Djindjićevog delovanja, bar mi se tako čini)…teško je izmeriti Grujin doprinos u antiratnom delovanju u poslednjoj deceniji proslog milenijuma, kada je Danas doživljavao racije, zaplene, upade i otvorene pretnje.

Kada je postavljen za ambasadora u BIH, rekao mi je da presrećan jer živi u gradu sa najboljim ljudima na svetu i otkrio mi je tajnu da sve diplomate vole Channel 5, jer ih podseća na miris sagorelog avionskog goriva koji se širi pistom kad odlaze raznorazne (niškorisne) političarske delegacije. Proverio sam kod nekih drugih izvora istog ranga, Gruja je opet plasirao tačnu i proročki preciznu informaciju, pogotovo sada, kad su političke nakaze postale norma, kad je politika tek pocepani mebl na nameštaju lošeg kupleraja.

Mi, koji smo podelili poneki deo života i prijateljstvo sa Grujicom Spasovićem, probudili smo se danas tužni i ponosni. Lenon bi to stavio u stih : Nothing’s gonna change my world… Gruja bi mi vratio tekst i rekao da unesem malo optimizma…