Imao sam psa koji nije znao da nisu svi ljudi dobri

Verovao je, radovao se i trčao svakome u susret

Iako su pucali u njega

Iako su ga gazili kolima

Iako su ga trovali i prebijali

Nije to shvatao ozbiljno, nastavljao je po starom

Nije bio zlopamtilo i znao je da to svakome može da se desi

Nisam hteo da ga vezujem, nisu lanci za njega

Nisam se ljutio kada nije dolazio kući danima, njegova stvar

Ni on se nije ljutio kada me nije bilo mesecima

Naprotiv, skakao je od sreće kada me vidi

Pustio sam ga da živi, trči, da ide gde hoće i da se vrati kada hoće

Bio mi je zahvalan na tome i poštovao je to

Bio je neverovatan i neuhvatljiv, znao je da se sjuri niz ulicu, poput vetra

Kada sam vozio biciklu on je ili trčao ispred mene ili išao iza

Ostali vezani psi su lajali za njim

Zavideli su mu, on je imao ono što oni nemaju

Imao je slobodu, nije bio ničiji sluga

Imao je stav, nevažno što je bio bez rasnog pedigrea

Svi su ga voleli, đaci pogotovu, neretko je bio gost na njihovim časovima

Glavna naša atrakcija, pred njima, bila je da ga bacim u vazduh i da ga uhvatim

Nije se plašio da ću da ga ispustim, verovao mi je

Nisam se plašio ni ja njega, verovao sam mu

Voleo je da leti široko raširenih šapa

I tu veštinu smo uvežbali do savršenstva

To nas je najviše povezivalo

Naša igra pretvarala se u pesmu

Nije se plašio ni šintera, iako su pohvatali i odveli mnoge njegove drugove

Jedino si njega mogao da vidiš kako ponosno šeta gradom

Nije bilo šanse da ga vezujem, ne treba njemu to

Nisu psi rođeni za lance

Otrovao ga je moj prvi komšija, navodno mu je ulazio u dvorište

Ostavio mu je nešto da pojede i gotovo

Kriv sam, nisam naučio psa da ono što je najlepše spolja

Može najviše da truje iznutra

Umirao mi je na rukama, kao čovek

Bio je prejak da se preda tek tako, borio se do kraja

Zvao sam veterinare, ali niko nije imao vremena da dođe

A ja nisam imao da im platim koliko su tražili

Objašnjavao sam im da je to poseban pas, genijalan

Smejali su mi se i spuštali slušalicu

Moji ukućani takođe

Budale, nisu znali da je taj pas imao više dostojanstva od njih.

Nismo zaplakali ni on, ni ja

Samo smo se nemoćno gledali i ćutali

Obojica smo znali da odlazi

Prećutno priznajući svetu da je jači od nas

Nismo poštovali pravila, izabrali smo slobodu

Sloboda nas je i ubila, i pored toga što nikome nismo naneli štetu

Verovali smo ljudima, išli svakome u zagrljaj

Naivnost i ljudska ruka su nas kaznile

Sretao sam ljude i ljude u svom životu

Ali u tom dragom biću sam najviše pronalazio sebe

Zato sam ga i voleo jer se usudio da živi svoju slobodu

Van nametnutih psećih pravila

Van režanja, dresure i ugriza

Van kaveza, ograda i lanaca

To ga je i ubilo, otvorenost prema svima

Njega već jeste a mene će tek