Ljudi koji ne čitaju u ovim vremenima

Ljudi koji ne čitaju u ovim vremenima
Uskraćeni su za veliku količinu mira koju samo knjige
Mogu da donesu
Ne mislim na one banalne, napisane samo da bi se prodale
Nego neke druge, istinske tvorevine ljudskog duha
Kojima se neprekidno vraćaš i koje žive u tebi, traju i duboko te dirnu
Da nakon njih, i sa njima, nisi isti čovek
I nekako se uzdižeš iznad besmisla u koji se zaglavi većina
Mnogi više vole da gledaju serije, filmove, to im je valjda lakše, zanimljivije, i ima lepote u tome
Ali sve to zna da zamori, preoptereti, zbog stalne dramatike koja ti daje manje prostora da razmišljaš
Sa knjigom je drugačije
Nju ne moraš da završiš, uvek možeš da je ostaviš pored kreveta da te čeka
Pomaže ti u životu, razmišljanju, razvoju dubina
Druženju sa nekim drugim svetom i vremenom
Znam ljude koji ne čitaju, koji nijednu knjigu nemaju u kući
I tragično mi je kada vidim kako provode svoje slobodne sate
I koliko bi samo dublje i dalje mogli da odu, da su čitali, preispitivali zajedno sa velikanima misli i duha
Bez da prisvajaju samo ono servirano što nudi televizija
Meni koji sam duboko u tom svetu, i koji me uvek čeka
Zato nikada nije dosadno
I lakše podnosim ovo vreme, zato što znam za gora, mnogo gora
A u knjigama se to najbolje vidi
Filmovi kratko traju, jedva da je vek od njihovog nastanka, a knjige milenijumima
Niče nije pogledao nijedan film, Dostojevski, Viktor Igo, Šekspir, Puškin, takođe…
A da li je to uskratilo beskraj njihove misli?
Nije
Možda im je samo dao više prostora za stvaranje, silaženje u dubine
Za mene su knjige i dalje te gde tražim odgovore, ne internet i oskudni članci
Nekako više verujem u knjigu, u autora
U sav taj put koji je morala da prođe da bi postala knjiga
Za tekst na internetu je potrebno nekad i desetak minuta da se napiše
A za pojedine knjige deset i više godina
U tome je razlika, i širini duha te građevine
Današnji Dostojevski, da se rodi, prvo da li bi uopšte sebe naterao da piše
Drugo, da li bi imao ko da ga čita…
Treće, verovatno bi njegova neuoza bila jača od njegovog stvaralaštva
O Kafki, Tolstoju, Tomasu Manu i da ne pričamo…
Mladi će sve teže dolaziti do mira zato što su navikli svoja čula na neprekidnu komunikaciju sa svakakvim sadržajima
A treba znati izabrati
Pa to svariti
Tajna velikih autora, pisaca, stilista, je u tome što su oni sve filtrirali za nas
Kao kada neko u moru kamenja izdoji samo drago kamenje, bisere
Daju nam sve boje života na jedan poseban način
Produhovljen, promišljen
Banalnost svakodnevnice to ne nudi
Svako uzima kameru i sve slika, snima
I svaki govor je istorijski, važan, bla, bla, bla
A nije
Vreme pokaže šta je stvarno bilo važno, značajno, šta je ostalo
Otkako je lektire, ljudi se na nju žale kako nije prikladna uzrastu, ili je pogrešna
Najbolje bi bilo da onda potpuno izbacimo čitanje iz škole, knjige, šta će nam
I da se sve svede na gledanje klipova i prezentacija
Ali to nije život, to nije umetnost
Svaka prečica brže dovodi do cilja, ali često brže odvodi i od sebe
Jedno je učiti iz knjiga, a drugo je čitati stvaralački, ravnopravno sa autorima
Gde ste njihov sabesednik
I to vam pomaže, dalje, u kreaciji svojih dela
Zato se treba često vraćati mnogim delima, mislima, idejama
Ko to nema, ne vidi, ili nije u stanju da vidi
Propušta možda ono najvažnije u životu
Rad na svom unutrašnjem glasu i proširenju unutrašnjih granica
Ko ovlada tim prostranstvima
Postaje deo ostrva slobode
Koje ga i štiti od mnogo čega, a i vodi na neka mnogo lepša mesta
Koja svet sve teže otkriva
I dovodi ga do ljudi sličnog duha i senzibiliteta
Svoju duhovnu braću
Koja polaze sa različitih stanica života
Ali se svi nađemo na istim
Što nas je više
Ovaj svet postaje manje usamljeno i pusto mesto
Kako da se povežemo, ako ne knjigom
Dubinom misli
I svim onim što jedan takav život nosi
Beskrajem