OTOK NA JEZERU INISFREE

Ustat ću sada i poći, pravo na jezero Inisfree,
Kolibu ću sagradit’ od pruća i od gine.
Imat ću šest redova graha i košnice plesti,
Živjet ću sam sred zujanja i miline.
I mir ću tamo naći, što kaplje u ritmu sporom,
S velova jutra, dok cvrčci razgore iskre žarke.
Tu bistava je ponoć i purpur gori zorom,
A večer zaleprša krilima konopljarke.
Ustat ću sada i poći, jer vazda sa mnom živi
Pljuskanje jezerske vode, što rub ga obale drži.
Bilo da cestom kročim, il’ gazim pločnik sivi,
U srcu ja ga čujem, u svojoj srži.
 
Prepjev s engleskog: Božica Jelušić