U ime visina

Čuo sam lepet krila
iz sumornih, dubokih visina.
Ovako ubog leteti ne smem.
Pisak…
Naše konje šaljem dovraga.
Šta će mi,
neka slobodni beže.
Čuješ li?
Saživeo sam se sa kapljicom,
mučiteljkom iz česme.
(Piješ li…)
Ta buka u glavi
marširaće i nakon smrti.
Pa opet,
setim se vere u svetlost duha,
svežeg peciva
i tvoje vere u mene.
Zabranili su ogledala.
Nedeljom plačem.
Dva poluvremena sam sa
memljivim sobom.
Zrim, dovoljno star
da podsećam na tebe.
dok pretvaraš se da
nije amputirana duša.
Čuješ li?
Čuo sam, glas ti ljubim.
Kotrljam se kao grudva snega.
Do kuće biću zlovoljna gromada.
Otapaću se mišlju
da pale ptice lete.
Jedan sam posekao prst,
a obe me bole ruke.
Setim se Oca.
Jutro glavu diže sa stola.
Opsujem, sine.