.

ne treba mi više dobro jutro kako si

ništa mi više ne treba

ljubav nije hrapava kora drveta na osami trenutnih strasti

niti je krčag dukata što se zalepljeni drže u tišini

ne treba mi lažna finoća ni preskupe reči iz citata

ne treba mi vojska bezgrešnika ni pali andjeo ni čeoni grb

usamljenost je moj protok poroka što ne gubi nikad san

ako ti kažem ti ne znaš šta je duboka istorija bola

mogla da spravi u poplavi ugušenih emocija

to ne znači da nemam roditelja koji me u sreći gleda odozgo

ne treba mi više tvoje dobro jutro ni moje kako si danas

ništa mi više od škrtosti zbog straha od života ne treba

ne treba mi da klimam glavom i kažem da tako je a nije

imam svoj ponos koji nije došao iz ljubavi

jer u ljubavi ponosa nema

ne trebaju mi iglice pod kožom i iščekivanje gorkih vesti

i teške muke koja gospodari tvojim iluzijama mira

ne treba mi odbrana lukave slobode

jer slobode nema do božijeg dodira

u danima molitve

da sve što osećam da je kao ja

bude silno

da probije sve neverovatnoće i odbije sva zla od mene

a ne vrati se nikome kao bumerang

jer i onaj što guju u nedrima gaji je čovek

i onaj što prosi za mrvicu pažnje nedostojnika

čovek je

i onaj što se nehajno odnosi prema svojoj sreći

misleći u neznanju kako je večna

čovek je

i onaj što kao ja pada na kamičke dečije radosti i zdravlja

čovek je

ne treba mi više tvoje dobro veče kako si

ništa mi više ne treba

trebam mi meni ja

baš ovakva kakva sam

da se spremim za osećanje s kojim sam rodjena

a ti što mi tvoje dobro jutro ne treba

tebi dobro bog da da

što si me od sebe sačuvao