spakujte me da preživim
.
spakujte mi metar onih cvrenih knjiga sa jakim povezom
baš mi se ta nijansa slaže s policama
molim vas ako može upakujte u sjajni papir s mašnicom
Redjanje događaja za fioke razočaranja oduševljenja
pakosti čiste sreće krupne radosti sarkazma
snova
onih što su pokvarili moj odnos sa ljudima
kojima se nikad nisam uvukla rad dobiti
ne umem ti ja to brate
a može i jedno pakovanje za kosu
isušila se od zamišljene morske vode i sunca prepečenog
ugaslog u žabljem kreketu
a spakirajte mi i ovaj katarzični dan
koji oko u oko sa stvarnošću radi protiv zamišljenog mira
uvijte moje nepokošene misli
što me na povocu vode
sve nešto okolo naokolo pa na mala vrata
o može može i malo ironije
neophodne da me brani i zaveže zalutale misli
hoću i malo pravilnog akcenta
čisto protiv uroka poetskog polusveta
on će da veze pamćenje da ne rida više nikad parcijalno
i malo konopa da ga vežem
ili jaču pesnicu da ga zalepim za zid
mogla bi da se uveže i ona mala pesnikinja
da je u džepu nosim dok joj ne objave knjigu o trošku izdavačke kuće
čisto kao opomenu za moju slabovidost
i lošu procenu vrednosti samozvanih kritičara
kojima se dojme ženske obline od kojih ne vide dugu u rečima koje ne nestaju
uvek sam mislila da je biti ružan privilegija i propusnica za sreću
lepša od vanjske lepote
a može i malo života sa krem šlagom i jagodom na vrhu
da ovu tortu osladim zrelim voćem samozavaravanja i samosazrevanja
a da ponesem dajte mi malo radosti
i odoh u budući neki život
što me čeka na ćošku savršenih ideja
spakujte i smišljanje lozinke
za život mojih čitalaca što verno prate moje žvrljotine
i na kraju
spakujte i mene
da se ponesem
da preživim samoću u kojoj sam rođena
jer ovo sa ljudima mi baš ne ide od ruke