Utorak, 10. agust 2021.

Već godinama samo jednom sedmično zaplovim kroz vijesti iz tamo.  Dakle, iz Regiona. Sasvim dovoljno, to sebi redovno ponovim na kraju svake od mojih internetskih plovidbi u ovom friulskom kraju. Nikom ne bih preporučio ni češću plovidbu, ni veće doze informacija.

Upravo sam pročitao da su 6. avgusta članovi pokreta srpskog ultradesničarskog pokreta Zavetnici otjerali iz Aranđelovca Svetislava Basaru jer su bili nezadovoljni kako je pisac tretirao neke stvarne ličnosti u svom romanu Kontraendorfin. Basara je u parku Bukovičke banje učestvovao na tribini smotre Mermer i zvuci i postao prvi autor u historiji ove nadaleko čuvene manifestacije (održava se već 56 godina) koji je doslovno otjeran. Verbalnim batinama – ali, svi znamo da prije toljage prvo odjeknu riječi mraka i zla.

Piscu su prišli predsednik aranđelovačkih Zavetnika Zoran Zečević i jedna od mladih i glasnih članica pokreta, koji su uz podršku petnaestak svojih članova i pristalica onemogućili da počne predstavljanje djela Kontraendorfin.  

Oni su verbalno napali Basaru. Govoreći mu da je sramota kako je pisao o srpskim velikanima kakvi su Desanka Maksimović i Ivo Andrić, zatražili su da napusti scenu.

Basara je to i učinio. Policija je došla kasno. Nikad nisam bio u Aranđelovcu, ne znam koliko minuta treba jednoj patroli da stigne do banje i interveniše, dakle prema zakonima koji omogućuju slobodu mišljenja.

Kad su konačno stigli, napravili su zapisnik.

Pogledao sam i video. Zavetnici su bili vrlo glasni, toliko glasni da mi se učinilo da crnom bojom farbaju vedru noć nad Aranđelovcem.

Nije mi bilo mrsko teško da pročitam krasno programsko usmjerenje Zavetnika. Citiram, za njihovog portala:

Српска странка Заветници заговара страначку конкуренцију, надметање програма и идеја у духу демократије и политичке културе, али се бескомпромисно бори против система у коме се интерес партије ставља изнад интереса Србије. Противимо се политиканству и политичарењу. Ми ћемо градити политички простор у коме се воде јавне и аргументоване дискусије. Вратићемо морал, поштење, пристојност и храброст на политичку сцену. Учинићемо све да обновимо поверење грађана у институције, а пре свега у Народну Скупштину, коју препознајемо као кључну спону између државе и народа.

Ofarbao sam crnim,  ponešto. Valjda za razmišljanje o riječima na papiru i djelovanju u javnom životu.

Kad bih ja bio neka vlast (ovaj put to govorim ozbiljno iako sam mojim prijateljima uvijek strašno smiješan kad se oslonim na ovu uzrečicu), naredio bih da prvi čas u srednjim školama i na fakultetima u Srbiji bude posvećen ovom crnom petku srpske demokratije. Naravno, uz nekoliko važnih pitanja (treba li ih navoditi?) i za budućnost mladih u Srbiji, te uz neka podsjećanja. Recimo na Voltera, takođe Dositeja. I da cenzura jeste sredstvo onih koji se plaše za svoje vlastodržačke stolice, a dijalog sredstvo normalnih i inteligentnih lica.  

 Prije 2-3 mjeseca napisao sam negativnu kritiku o Basarinom romanu Kontraendorfin.  I dalje mislim da je roman i nesretno i nespretno napisan, te da su isti takvi autorovi javni diskursi na tu temu. Ali, gospodin Svetislav Basara ima neprikosnoveno pravo, kao i svi drugi građani, da svoje misli i djela objelodanjuje ma koliko se drugi ne slagali sa istima. Institucije sistema postoje i kako bi svaki građanin mogao (i morao)  biti zaštićen. To bi morala biti svakodnevna pro memoria… Ali, kome u Srbiji 2021. godine? 

Koristim priliku da gospodinu Basari iskažem svoju solidarnost.