neću više da te zovem tebra

.

moj tebra po peru

uvek te čujem kad ne možeš da spavaš

i kad ti vreme skrati okove

tu sam da te za krila uhvatim da ne letiš previsoko

i kažem

ne puštaj u život svakog samo zato što si sam

i gorko želiš da s nekim podeliš kolačić jutra

treba želeti slatko polako oprezno i mirno

onako kao da svejedno ti je da l će se nešto desiti

i da l će se tvoje bisage tužne

o nevažan klin zaboraviti i obesiti

a ti me ne slušaš

tebra

razmakni ta tvoja okoštala rebra

i nadji tamo mene

da ti plamičak nade da će zvezda od sjaja da prsne

jednostavno ne svene

e moj tebrabrate

hoće li napokon oholosti od tebe da se odvrate

da ih ne čuješ koliko ih ne čujem svečujna ja

što sam na tebe vascela sva

.

pred iskušenjem

i sad ću smesta da umrem

čisto iz inata

samo da vidim

da l ćeš da se sakriješ iza stabla i plačeš

il ćeš javno da zaridaš

kako sam upravo ja bila baš ona

koja je ukrala tvoja sunca

i u grudi ih sakrila

od nesreće da ih sačuva

ili i dalje ćuti

kad si takav

.

.

da l da ti pošaljem ovo pismo

kad mi opet otvoriš grudni koš

pazi da ne rasporiš ime svoje

pazi na sebe tetovažu

to ti i ja igrali se malo pa se zaigrali

kad ono decom se zvasmo

kad ono klikere pikasmo

kad ono i ne znasmo

šta nam se to dešava

sada znam koliko malo mi treba

da svakog ko hoće u mene da se useli

jednostavno zderem s namrštenog neba

i svaki me svaki u poređenju sneveseli

mi smo nekada bili krvni rođaci

i oni dobri đaci iz prve klupe

i ti i ja sve smo oduvek o svemu znali

ali eto na ispitu nas jednostavno smo pali

u potpisu ja ana nikvul tvoj veliki mali